U romanu „Hamnet“ autorke Megi O’Farel iz 2020. godine, kao i u istoimenoj ekranizaciji koja je dobila osam nominacija za Oskara, prikazana je priča o Agnes, ženi poznatog dramaturga Vilijama Šekspira. Ova priča se oslanja na maštu i bogatu analizu tuge, dok se istovremeno bazira na minimalnim istorijskim činjenicama. Iako je radnja inspirisana stvarnim događajima, većina informacija o Šekspirovoj porodici ostaje nepoznata. Kroz roman i film, istražuje se dubina ljudske patnje i kompleksnost odnosa unutar porodice.

Šekspir se oženio En Hetavej 1582. godine, kada je imao samo 18 godina. Njihova prva ćerka, Suzana, rođena je ubrzo nakon braka. Nažalost, njihov sin Hamnet umire 1596. godine u dobi od samo 11 godina. Njegova smrt verovatno je uzrokovana kugom koja je tada harala Engleskom. Sahranjen je 11. avgusta, a vrlo je verovatno da Šekspir nije mogao da prisustvuje sahrani zbog obaveza sa svojom pozorišnom trupom. Ova tragedija postaje ključna tačka u njegovom stvaralaštvu, a nedugo nakon Hamnetove smrti, Šekspir piše „Hamleta“, jedno od svojih najpoznatijih dela.

O’Farel se u svom romanu suočava sa nedostatkom informacija o Šekspirovoj ženi i deci, pa tako istražuje istorijski kontekst i pokušava da rekonstruiše slikovitu sliku Agensine ličnosti. Unatoč tome što se povijesni zapisi često fokusiraju na Šekspira kao umetnika, život njegove supruge ostaje u senci. O’Farel napominje da se En često prikazuje kao nepismena seljanka koja je Šekspira navela na brak, dok ona sama smatra da je njen lik mnogo složeniji.

U svom delu, O’Farel se fokusira na to koliko je malo poznato o En i Hamnetu, ali i o njihovim odnosima. U jednom trenutku, autorka se osvrće na to kako se kroz vekove formirala slika o En kao ženi koja je bila nevidljiva u Šekspirovoj senki. O’Farel se trudi da joj da glas kroz fikciju, predstavljajući je kao snažnu ličnost koja je imala značajnu ulogu u Šekspirovom životu i stvaralaštvu. U njenoj priči, En je prikazana kao osoba sa dubokim znanjem o lekovitim biljkama i sposobnošću da razume emocije, što je u skladu s nekim Šekspirovim dramama.

Džesi Bakli, koja tumači Agensu, donosi lik koji je mnogo više od stereotipa. U filmu se ona prikazuje kao žena koja je sposobna da razume umetničke težnje svog muža, čak i kada se suočava s vlastitim gubicima. U suprotnosti s uobičajenim prikazima En kao pasivne figure, O’Farel kreira snažan karakter koji je u stanju da se bori protiv izazova svog vremena.

U istraživanju Hamnetove smrti, O’Farel se oslanja na mišljenje stručnjaka o Šekspiru, poput Stivena Grinblata, koji sugeriše da je tragedija gubitka sina duboko uticala na Šekspira i njegov rad. Iako je veza između stvarnog života i umetnosti uvek obavijena misterijom, O’Farel nastoji da istraži emocije i gubitke koji su oblikovali Šekspirovo stvaralaštvo. U scenama kada Agnes putuje u London da vidi predstavu, naglašava se emocionalna težina gubitka, dok se istovremeno uspostavlja veza između stvarnog i fiktivnog.

Na kraju, O’Farelov roman i film pružaju novu perspektivu na život i rad Vilijama Šekspira. Umesto da ga prikaže kao genija koji je radio sam, O’Farel naglašava važnost njegovih ličnih gubitaka i odnosa koji su oblikovali njegovu umetnost. Kroz lik Agens, ona istražuje teme ljubavi, gubitka i borbe, donoseći nam priču koja nadilazi vremenske okvire i ostavlja snažan utisak na čitaoce i gledaoce.