Agencija za nacionalnu bezbednost (ANB) je marta prošle godine ukinula oznaku tajnosti sa arhive UDB-e i OZN-e koja se odnosi na period do 1948. godine, kada je donesena Rezolucija Informbiroa. Ova odluka je doneta s ciljem da se omogući pristup dokumentaciji, koja je predata Državnom arhivu Crne Gore.
U odluci koju je 27. marta 2024. godine potpisao tadašnji direktor ANB Boris Milić, navedeno je da je Komisija za preispitivanje tajnosti podataka donela zaključak da ne postoji opasnost od štetnih posledica za bezbednost i odbranu Crne Gore usled otkrivanja ovih dokumenata. Ova procena je ključna, jer se često smatra da su informacije iz perioda pre 1948. godine potencijalno osetljive i da bi njihovo objavljivanje moglo uticati na nacionalnu sigurnost.
U svojoj odluci, ANB je istakla da dokumentacija koja se otkriva nije nastala u okviru rada SDB (Služba državne bezbednosti) i ANB, što dodatno smanjuje mogućnost da bi otkrivanje ovih podataka moglo na bilo koji način ugroziti trenutne bezbednosne interese države. Takođe, naglašeno je da su od trenutka nastanka ovih dokumenata do danas prošli svi propisani rokovi za čuvanje podataka, što znači da su informacije zastarele i da više ne predstavljaju pretnju.
Ova odluka je izazvala različite reakcije u javnosti, a mnogi ističu značaj transparentnosti i dostupnosti istorijskih dokumenata. U vreme kada se često raspravlja o zloupotrebama prošlosti i načinima na koje su tajne službe delovale tokom različitih političkih režima, otkrivanje ovih informacija može doprineti boljem razumevanju istorije i procesa koji su oblikovali savremenu Crnu Goru.
Naime, arhiva UDB-e i OZN-e sadrži brojne dokumente koji se odnose na političke događaje, ličnosti i procese u bivšoj Jugoslaviji. Mnogi istoričari, novinari i istraživači veruju da su ovi podaci ključni za razumevanje političkih previranja i društvenih promena koje su se dogodile tokom 20. veka.
U poslednje vreme, tema otkrivanja arhiva tajnih službi postala je aktuelna i u drugim zemljama bivše Jugoslavije, gde se takođe razmatraju slične odluke o ukidanju tajnosti. Proces otkrivanja ovih podataka često nailazi na otpor iz raznih razloga, uključujući strah od političkih posledica ili želju da se sačuvaju određene informacije koje bi mogle biti štetne za pojedince ili institucije.
Jedna od ključnih pitanja koja se postavljaju u vezi sa ovim procesom jeste kako obezbediti ravnotežu između nacionalne sigurnosti i prava javnosti na informacije. U mnogim slučajevima, oni koji su bili žrtve represivnih sistema traže pravdu i priznanje svojih patnji, a pristup arhivima može igrati ključnu ulogu u tom procesu.
Pored toga, otkrivanje dokumenata može doprineti i procesu pomirenja unutar društva. Kroz razumevanje prošlosti i priznavanje grešaka koje su se dogodile, društvo može raditi na izgradnji bolje budućnosti. U tom smislu, odluka ANB da ukine oznaku tajnosti može se posmatrati kao pozitivan korak ka većoj transparentnosti i odgovornosti.
U zaključku, odluka Agencije za nacionalnu bezbednost da ukine oznaku tajnosti sa arhive UDB-e i OZN-e predstavlja važan trenutak za Crnu Goru. Ovaj korak ne samo da omogućava istraživačima i javnosti pristup važnim dokumentima iz prošlosti, već takođe otvara vrata za dalju diskusiju o pitanjima pravde, pomirenja i transparentnosti u društvu koje se suočava sa nasleđem svoje turbulentne istorije.
