Veštačka inteligencija (AI) sve više prodire u sfere koje su do nedavno bile isključivo ljudske, a kontrola saobraćaja predstavlja jedan od najzanimljivijih primera. U Grčkoj je pokrenut pilot-projekat sa pametnim kamerama koje koriste AI za prepoznavanje i beleženje saobraćajnih prekršaja. Prvi rezultati su pokazali da se propisi često ignorišu, što je izazvalo zabrinutost među vlastima.

Tokom testiranja na osam lokacija u Atini, u samo četiri dana zabeleženo je gotovo 2.500 ozbiljnih prekršaja. Ove brojke su bile dovoljno alarmantne da vlasti razmotre mogućnost masovnog uvođenja ovog sistema širom zemlje.

Pametne kamere nisu fokusirane samo na merenje brzine ili prolazak kroz crveno svetlo. Ove kamere su programirane da prepoznaju i druge prekršaje, kao što su vožnja bez vezanog sigurnosnog pojasa, korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje, kao i nepropisno korišćenje traka namenjenih hitnim službama. Kada kamera zabeleži prekršaj, automatski snima fotografiju i video-snimak, sa preciznim vremenom događaja. Sav materijal se kriptuje kako bi se osigurala validnost dokaza.

Kazne se ne uručuju fizički na licu mesta; vozači dobijaju obaveštenje digitalnim putem, putem SMS-a, e-maila ili državnog portala, gde mogu odmah izvršiti uplatu. Mogućnost žalbe postoji, ali video-dokazi ostavljaju malo prostora za osporavanje.

Jedna od AI kamera postavljena na aveniji Singru, jednoj od najprometnijih saobraćajnica između Atine i Pireja, zabeležila je više od 1.000 prekršaja u samo četiri dana. Ova lokacija je činila skoro polovinu svih prekršaja zabeleženih tokom pilot-faze. Ni na ostalim raskrsnicama stanje nije bilo znatno bolje; na raskrsnici avenija Mesogion i Halandriu, čak 480 vozača prošlo je kroz crveno svetlo, dok je na raskrsnici avenije Vuliagmenis i ulice Tinou registrovano još 285 sličnih prekršaja.

Kazne za različite prekršaje variraju. Na primer, kazna za nevezan pojas ili korišćenje telefona tokom vožnje iznosi 350 evra, dok prekoračenje brzine može koštati od 150 do 750 evra, u zavisnosti od težine prekršaja. Procene sugerišu da bi jedna AI kamera mogla „prihodovati“ do 750.000 evra kazni za samo tri dana. Ove brojke postavljaju pitanje da li je reč o efikasnoj prevenciji ili o ozbiljnom problemu u ponašanju vozača.

Trenutno su u funkciji samo osam AI kamera pod nadzorom Ministarstva digitalne uprave, ali planovi su ambiciozniji. Predviđeno je postavljanje oko 2.000 fiksnih kamera širom Grčke, kao i dodatnih 500 mobilnih sistema koji će biti montirani na gradske autobuse, prvenstveno radi kontrole neovlašćenog korišćenja žutih traka. Očekuje se da će ovaj sistem doprineti smanjenju broja saobraćajnih nezgoda i stradalih, rasteretiti policiju i obezbediti stabilne prihode za javne službe.

Ministar digitalne uprave Dimitris Papastergiu naglasio je da cilj nije samo kažnjavanje, već bezbednost građana. „Ovo je politička odluka sa jasnim društvenim ciljem – smanjenje saobraćajnih nesreća i spasavanje ljudskih života. Pravila važe za sve i sprovode se na savremen i pravedan način,“ izjavio je on.

Grčka nije jedina zemlja koja koristi ovakve AI sisteme; slični sistemi funkcionišu u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, Španiji, Australiji, Indiji, Kini, Japanu, kao i u SAD i zemljama Bliskog istoka. Saobraćaj budućnosti očigledno će biti pod stalnim digitalnim nadzorom, a tolerancija na prekršaje će se verovatno smanjivati. Ovaj trend može značajno promeniti način na koji se vožnja doživljava i sprovodi u budućnosti.