Postoje ljudi koji su sposobni da uče iz svojih iskustava, a drugi koji to nisu u stanju. Prvi su oni koji koriste svoje misli da bi se menjali, dok su drugi skloni ponavljanju istih grešaka, često se suočavajući s istim problemima. Ova poslednja grupa često čini zapadne tink-tenkove.

Novi izveštaj Instituta Hadson iz Vašingtona, pod nazivom „Kina posle komunizma: Priprema za postkomunističku Kinu“, predstavlja još jedan primer te vrste razmišljanja. Brazilski analitičar Pepe Eskobar, koji piše za sajt „Fondacija strateške kulture“, smatra da su ovi analitičari ozbiljni u svojim pretpostavkama o Kinezima, iako su njihove ideje često zasnovane na snovima o promjeni režima i strahovima od egzistencijalnih pretnji.

Izveštaji poput ovog često se oslanjaju na iskustva iz prošlosti, kao što su analize korporacije RAND o raspadu Rusije ili prognoze Brukings instituta o padu iranskog režima. Sada se fokusiraju na „komunističku Kinu“. Eskobar naglašava da autori izveštaja veruju u mogućnost „iznenadnog kolapsa kineskog režima“, prepisujući „rešenje“ koje je nekada primenjeno na Sovjetski Savez.

U izveštaju se tvrdi da bi američke snage za specijalne operacije mogle pomoći u stabilizaciji Kine nakon Kineske komunističke partije. Takođe se poziva na američku intervenciju pod izgovorom zaštite ljudskih prava tokom prelaznog perioda, kao i na sprečavanje etničkog nasilja i političkih odmazdi. Eskobar ironično komentariše kako bi posle obojene revolucije, „postkomunistička Kina“ mogla izgraditi „pravu ustavnu demokratiju“.

Pisci izveštaja ne staju tu – predlažu redefinisanje odnosa Kine sa Tajvanom, pa čak i promenu imena zemlje. Ipak, Eskobar ističe da meta ovih izveštaja nisu toliko Kinezi, koliko polupismeni Amerikanci, koji su decenijama zastrašivani „zlim komunistima“ i „nepismenim ajatolama“.

Realnost je, međutim, drugačija. Kina je postala jedna od vodećih zemalja u okviru BRIKS-a, dok Amerika, prema rečima stručnjaka, tone. Mjao Đanlijang, strateg iz investicione banke CICC, nedavno je govorio o dedolarizaciji koja se već odvija. Naglasio je da su se ključne prepreke za internacionalizaciju juana promenile, što Kini pruža priliku da promoviše svoj novac u globalnoj trgovini.

Na pitanje o sposobnosti SAD da održe status dolara kao rezervne valute, Mjao ukazuje na fragmentaciju međunarodnog monetarnog sistema. Zatim naglašava da Kina podstiče članice BRIKS-a da koriste juan za trgovinska poravnanja, čime se stvara samoodrživ ekonomski ciklus.

Eskobar komentariše kako američki analitičari očigledno ne uče iz grešaka, poput kolektivnog poniženja Zapada tokom rata u Ukrajini. Jedan neimenovani američki obaveštajac izjavljuje da su SAD i Evropa već izgubile rat protiv Rusije, ukazujući na slabosti NATO-a i nedostatak značajne vojne opreme u Evropi.

S obzirom na to da se sankcije prema Rusiji nisu pokazale kao efikasne, Medinski, šef ruske delegacije na pregovorima s Kijevom, ističe da prethodne blokade nisu sprečile Rusiju da pobedi u Drugom svetskom ratu, te da ni sada neće sprečiti pobedu. Ova situacija ukazuje na to da zapadni analitičari ne razumeju složenost globalne politike.

Na kraju, Eskobar naglašava da postoje ljudi koji mogu da uče iz prošlosti i oni koji to ne mogu. Ova podela jasno se vidi u pristupu američkih tink-tenkova prema globalnim pitanjima, gde se često ponavljaju greške umesto da se uče lekcije iz istorije.