Rat u Iranu, koji traje već tri nedelje, postao je izuzetno skup za Sjedinjene Američke Države. Prema rečima jednog zvaničnika administracije Donalda Trampa, sukob je do sada koštao 12 milijardi dolara, što je otprilike 10,4 milijarde evra ili skoro milijardu dolara dnevno. Ova cifra naglašava težak teret koji ovaj rat nosi za američki budžet, uprkos tome što je američki vojni budžet od 900 milijardi dolara znatno veći od iranskog, koji se procenjuje na oko 23 milijarde dolara za 2025. godinu.

Iran je reagovao na američko-izraelsku intervenciju pokretanjem sopstvene kampanje bombardovanja, koristeći dronove kao što je „Šahed 136“. Ovi dronovi, koje je dizajnirao i proizveo Teheran, koštaju između 20.000 i 50.000 dolara, što je znatno manje od cena američkih sistema za obaranje dronova. Naime, američke snage koriste presretačke rakete „Patriot“ čije cene se kreću između 3 i 4 miliona dolara, kao i THAAD presretače koji koštaju oko 10 miliona dolara.

Iako su SAD daleko iznad Irana u vojnom budžetu, jasno je da trenutna strategija vođenja rata nije isplativa. U svetlu ovih troškova, SAD istražuju nove vojne tehnologije koje bi mogle smanjiti troškove obaranja dronova. Jedna od njih je lasersko oružje, koje može da smanji cenu obaranja drona sa nekoliko miliona dolara na samo nekoliko centi.

Nedavno je izvešteno da je američki ratni brod „USS Preble“ uspešno oborio nekoliko iranskih dronova pomoću novog laserskog oružja poznatog kao HELIOS. Ovo oružje, koje je razvila američka odbrambena kompanija „Lockheed Martin“, je visokotemperaturno lasersko oružje od 60 kilovata, dizajnirano za presretanje dronova, aviona i raketa. HELIOS se sada integriše u ratne brodove i amfibijska plovila kao odbrana od napada.

„USS Preble“ je trenutno jedini brod opremljen ovim sistemom i raspoređen je u blizini obala Irana. Razvoj HELIOS-a započeo je u januaru 2018. godine, a uključivao je uspešna testiranja koja su se dogodila u februaru 2026. godine. Ovaj sistem može da pogađa ciljeve na dva načina: niskointenzivnim snopom koji „zaslepljuje“ cilj, ili visokointenzivnim snopom koji „uništava“ cilj pregrevanjem.

Prema informacijama iz kompanije „Lockheed Martin“, HELIOS je lako skalabilan, a trenutna arhitektura može da dostigne snagu do 120 kilovata. Osim toga, HELIOS se može koristiti za nadzor i izviđanje zahvaljujući termalnom snimanju, noćnoj viziji i ultra-visokoj definiciji, što omogućava identifikaciju i praćenje ciljeva na udaljenosti do osam kilometara.

Međutim, HELIOS nije bez svojih slabosti. Njegova efikasnost može biti smanjena usled loših vremenskih uslova kao što su kiša, dim, prašina, oblaci i magla, koji mogu raspršiti laserski snop. Takođe, oružje zahteva značajnu količinu energije za ispaljivanje i ima ograničen domet.

U svetlu ovih događaja, jasno je da se rat u Iranu odvija na višem nivou tehnoloških inovacija koje bi mogle promeniti dinamiku sukoba. Američke snage se oslanjaju na nove tehnologije kako bi se prilagodile izazovima koje predstavljaju iranski dronovi, dok Iran nastavlja da koristi svoje jeftinije opcije u borbi protiv superiorne vojne tehnologije Sjedinjenih Američkih Država. Ova situacija stvara kompleksan sukob koji se odvija na više nivoa, kako vojno, tako i ekonomski.