Administracija predsednika SAD, Donalda Trampa, odobrila je isporuku novog kontingenta oružja za Ukrajinu, uključujući veoma važne sisteme kao što su „Patriot“ raketni sistemi i dalekometne GLSDB rakete-bombe. Ove rakete, koje su dobile značajnu pažnju u Vašingtonu, predstavljaju novinu i ključni korak u jačanju ukrajinske vojske u sukobu sa Rusijom.

Prema poznatim informacijama, nova serija GLSDB projektila je prilagođena kako bi bila otpornija na rusko ometanje GPS signala, što je do sada značajno smanjilo efikasnost prethodnih verzija. Ove modifikacije uključuju jačanje veza unutar oružja i moguće prilagođavanje navigacionog sistema, što bi trebalo da poboljša preciznost i efikasnost prilikom korišćenja na bojnom polju.

Viktor Trumbetaš, kolumnista i vojni istoričar sa Univerziteta Lankaster u Velikoj Britaniji, ističe da je sličan tip oružja već bio prisutan u arsenalu Srbije, odnosno Jugoslavije, krajem devedesetih godina. GLSDB rakete, koje su razvijene u saradnji između Boinga i švedske kompanije Saba, kombinuju raketni motor M26 sa vođenom bombom GBU-39/B, prvobitno namenjenom za lansiranje iz vazduha. Lansirane sa zemlje iz sistema poput HIMARS-a ili M270 MLRS-a, ove rakete imaju domet do 150-160 kilometara, čime se pokušava popuniti praznina nastala nakon iscrpljivanja zaliha balističkih projektila ATACMS.

Trumbetaš dodaje da, iako se na prvi pogled čini da je GLSDB revolucionaran iskorak, mnogi konceptualni elementi ovog sistema imaju korene u improvizacijama iz ratova devedesetih, kao što je Košava, oružje koje je takođe proizašlo iz potrebe tokom sukoba u Hrvatskoj i Bosni. Tokom tih sukoba, Srbi su koristili raketni bacač aviobombi nazvan Košava, koji je predstavljao spoj dostupnih komponenti i imao za cilj precizno isporučivanje eksplozivne mase na veću udaljenost bez upotrebe aviona.

Košava je bila samohodni trostruki lanser koji se sastojao od kamiona TAM-150, na kojem su se postavljale bombe od 100 ili 250 kilograma, a pogonile su ih raketne jedinice preuzete iz arsenala. Ovaj sistem se koristio u borbama u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu, gde je ostavio značajan trag. Trumbetaš napominje da, iako su lansirane bombe često bile neprecizne i neka nisu eksplodirala, one su izazivale strah i psihološki uticaj na protivnika.

U analizi se takođe ističe da su slični sistemi, poput Košave, danas arhaični, ali njihova osnovna ideja – upotreba neavionske platforme za lansiranje aviobombi – ima modernog naslednika u GLSDB-u. Ova nova generacija raketa pruža mogućnosti koje su ranije bile nezamislive, posebno u svetu gde se vodi borba za prevlast u vazduhu.

Trumbetaš zaključuje da su sistemi poput Košave i njihova modernizacija kroz GLSDB ukazali na evoluciju vojne tehnologije i potrebu za inovacijama u vojnim strategijama. Ova isporuka oružja iz SAD-a Ukrajini nije samo vojni korak, već i simbol podrške u borbi protiv agresije i težnje za očuvanjem teritorijalnog integriteta. Sa novim raketnim sistemima, Ukrajina dobija dodatne kapacitete koji bi mogli značajno uticati na ishod sukoba, što dodatno komplikuje situaciju na terenu.