Profesor medjunarodnih odnosa Adis Maksic sa Burch univerziteta u Sarajevu analizirao je za Euronews najnovije pokušaje pregovora između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, uz posredovanje Omana, kao i širi geopolitički kontekst Bliskog istoka. Maksic ističe da administracija Donalda Trampa vidi priliku za potpuno preoblikovanje regiona nakon slabljenja iranskog uticaja, uključujući gubitak Sirije, oslabljenog Hezbolaha i unutrašnje proteste u Iranu. Međutim, on naglašava da Teheran teško može očekivati značajne ustupke poput onih iz 2015. godine. Prema njegovoj proceni, pregovori su daleko od uspeha, a rizik od vojne eskalacije ostaje realan, iako Tramp preferira brze, performativne intervencije sa jasnim krajem.

Maksic naglašava da je Iran u najslabijoj poziciji u poslednjim decenijama i da Vašington vidi ovu situaciju kao šansu za velike promene. „Nalazimo se u situaciji gde administracija Donalda Trampa pokušava da iskoristi priliku da potpuno preoblikuje Bliski istok. Iran je izgubio vladu Bašara al-Asada u Siriji, tako da više nema direktnu vezu sa Hezbolahom. Njihove proksi jedinice širom Bliskog istoka su oslabele, a dodatno se suočavaju sa unutrašnjim protestima“, rekao je Maksic.

On takođe ističe da Trampova administracija uključuje osobe koje se mogu opisati kao jastrebovi u vezi sa Iranom i Bliskim istokom. Ovi zvaničnici imaju jasnu viziju Izraela kao ključnog saveznika Sjedinjenih Američkih Država koji se mora podržati gotovo bezuslovno. U tom kontekstu, postoji prilika da se dodatno oslabi iranski režim.

Što se tiče pregovora, Maksic je skeptičan prema mogućnosti brzog dogovora, naglašavajući da Iran neće lako odustati od obogaćivanja uranijuma, dok Sjedinjene Američke Države traže ograničenja na balističke rakete. „Jedino što možemo očekivati je neka vrsta kreativnog rešenja. Iran se neće direktno odreći obogaćivanja uranijuma za civilne svrhe, a dodatni zahtevi Sjedinjenih Američkih Država, kao što su ograničenja na rakete, predstavljaju ozbiljan problem“, rekao je Maksic.

Maksic takođe ističe da Iran ne može očekivati ukidanje sankcija, naglašavajući da nije realno da se Teheranu ukinu sankcije. „Videćemo kako će taj eventualni kreativni dogovor izgledati. Možda će obogaćeni uranijum iz Irana biti predat na monitoring trećoj strani, ali veći ustupci poput onih koje je Obama dao 2015. godine teško da se mogu očekivati“, objašnjava Maksic.

On upozorava da Tramp preferira brze intervencije, ali da Iran predstavlja mnogo veći rizik od situacije u Venecueli. „Administracija Donalda Trampa, koja preferira kratke intervencije koje donose brze rezultate, suočava se sa problemom u Iranu jer kraj te intervencije nije jasan. Iz tog razloga, trenutno je kalkulacija u Vašingtonu da se nastavi sa pregovorima i pokuša da dođe do određenih popusta“, kaže Maksic.

Maksic dodaje da je vojna opcija veoma rizična. „Jedina prepreka Donaldu Trampu da ne krene u vojnu intervenciju je to što ‘end game’ nije jasan. Kao što sam ranije rekao, Iran nije Venecuela i ne može se očekivati brza operacija koja bi promenila ponašanje režima. Iran je sposoban da nanese gubitke i Izraelu i američkim bazama u regionu, što bi moglo dovesti do ozbiljnih posledica“, zaključuje Maksic.

U svetlu ovih dešavanja, jasno je da su pregovori između Sjedinjenih Američkih Država i Irana složeni i da je budućnost Bliskog istoka neizvesna. U ovom trenutku, ključna pitanja ostaju otvorena, a rizici su visoki.