Rast cene energenata u Srbiji donosi ozbiljne posledice po privredu i javne finansije. Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da će smanjenje prihoda od akciza biti direktna posledica ovog rasta. Iako je najavljeno smanjenje akciza za 60 odsto, Arsić upozorava da nije izvesno da postoji zakonska osnova za tako veliko smanjenje, jer zakon o akcizama dozvoljava smanjenje maksimalno do 20 odsto.

Uticaj smanjenja akciza na budžet zavisiće od trajanja te mere. Ako bi se smanjenje primenjivalo do kraja godine, posledice bi mogle biti drastične, sa procenjenim gubitkom prihoda od oko milijardu evra. U tom slučaju, potrebni su dodatni napori za smanjenje rashoda, a i pored toga deficit bi mogao rasti. U slučaju da sukob na Bliskom istoku brzo završi i cene energenata opadnu, fiskalni efekti će biti manji.

Dužina trajanja sukoba na Bliskom istoku ima značajan uticaj na privrednu aktivnost. Ako cene energenata ostanu visoke duže vreme, to može dovesti do usporavanja privredne aktivnosti i potencijalne recesije, što bi dodatno smanjilo državne prihode i povećalo fiskalni deficit. Arsić napominje da su sve procene uslovne i zavise od trajanja sukoba i razaranja infrastrukture, što može onemogućiti izvoz nafte i gasa.

Ukoliko cene nafte ostanu visoke, to će se preneti na domaće cene energenata i inflaciju. Arsić ističe da sirova nafta čini oko 20-25% finalne cene naftnih derivata, dok više od 50% otpada na fiskalne dažbine. Ako svetske cene porastu za 50%, domaće cene neće nužno rasti u istom procentu, ali duže trajanje visokih cena može dovesti do većeg prenosa troškova na potrošače.

Očekuje se da će inflacija ubrzati zbog okončanja administrativne kontrole marži u trgovini. Tokom drugog kvartala, inflacija bi mogla dostići gornju granicu cilja od 4,5%. Arsić naglašava da monetarna politika ne može direktno ublažiti efekte skoka cena nafte, ali može ublažiti sekundarne efekte na druge proizvode.

Povećanje kamatnih stopa može pomoći u sprečavanju rasta inflacionih očekivanja, iako trenutno visoke kamatne stope u Srbiji pružaju određene rezerve. Ako cene nafte dodatno porastu i ostanu na tom nivou, može se razmotriti povećanje referentne kamatne stope.

Arsić upozorava da će privredni rast ove godine verovatno biti niži od planiranog. Nepovoljna kretanja u međunarodnom okruženju, kriza na tržištu energenata, kao i usporavanje Evropske unije negativno utiču na privredni rast Srbije. Unutrašnji faktori, poput smanjenja zaposlenosti u sektorima sa niskom dodatom vrednošću, dodatno pogoršavaju situaciju.

U sektoru tekstilne industrije i proizvodnje električnih kablova već je došlo do otpuštanja radnika, a očekuje se da će se taj trend nastaviti. Tehnološke inovacije i primena veštačke inteligencije takođe dovode do smanjenja zaposlenosti. Iako su zarade rasle brže od produktivnosti, to čini neke delatnosti manje konkurentnima.

Jedini mogući pozitivan faktor može biti vraćanje poljoprivrede na prosečan nivo, što bi moglo doprineti rastu GDP-a za 0,3-0,4% ako sezona bude prosečna ili iznad prosečna. Arsić takođe ističe strukturne probleme, kao što su smanjenje stranih direktnih investicija i usporavanje sektora koji su prethodno rasli, poput rudarstva i IT-a.

Promena modela rasta zahteva unapređenje kvaliteta institucija. Dok je ambijent bio povoljan za strane investicije u sektore sa niskom dodatom vrednošću, za veći deo privrede to nije slučaj. Arsić ukazuje na to da, za razliku od zemalja slične veličine koje imaju uspešne startape, Srbija nije postigla sličan uspeh.

Na kraju, Arsić upozorava da bi mere koje je predsednik Srbije najavio, poput davanja penzionerima, mogle dodatno opteretiti budžet. Uoči izbora, država obično povećava rashode, što može dovesti do dodatnog zaduživanja. Ove mere su opravdane sa socijalne strane, ali je važno obezbediti sredstva za njihovo finansiranje.