Hrvatski premijer Andrej Plenković nedavno je izjavio da Evropska unija razmatra mogućnost pooštravanja viznog režima za ruske državljane. Ova odluka dolazi u trenutku kada EU nastoji da se dodatno distancira od Rusije usled sukoba u Ukrajini. Plenković je najavio da će uskoro biti predstavljeni konkretni predlozi u vezi sa ovom temom, što je izazvalo različite reakcije unutar Unije, ali i u Hrvatskoj.

Premijer je ukazao na to da Hrvatska godišnje beleži između 25.000 i 27.000 ruskih turista, što, prema njegovim rečima, predstavlja zanemarljiv deo u odnosu na ukupno više od 21 milion stranih posetilaca koliko se očekuje ove godine. U intervjuu za CNN, Plenković je naglasio da eventualno pooštravanje viznog režima ne bi imalo značajan ekonomski uticaj na hrvatski turistički sektor, s obzirom na to da broj ruskih turista nije presudan za ukupne turističke tokove.

Osim toga, Plenković je istakao ambiciju Hrvatske da postane regionalno energetsko čvorište. U svetlu trenutnih globalnih energetskih kriza i preispitivanja zavisnosti od ruskih fosilnih goriva, Hrvatska se pozicionira kao ključni igrač u snabdevanju energijom u regionu. Na pitanje o snabdevanju naftom, premijer je naveo da Hrvatska trenutno može da garantuje sigurno snabdevanje samo Mađarskoj i Slovačkoj, obezbeđujući im više od 12 miliona tona nafte godišnje. Ova razmena predstavlja značajan korak ka jačanju regionalne energetske sigurnosti.

Plenković je takođe ukazao na to da su pre nekoliko godina postojala određena izuzeća u snabdevanju naftom, ali da sada Hrvatska može da garantuje snabdevanje samo tim dvema zemljama. Ovakav razvoj situacije ukazuje na potrebu za diversifikacijom izvora snabdevanja energijom i smanjenjem zavisnosti od ruskih resursa, što je postalo posebno važno nakon izbijanja sukoba u Ukrajini.

Osim energetske politike, Plenković je govorio i o drugim aspektima hrvatske spoljne politike. U kontekstu odnosa s Rusijom, Hrvatska se, kao i mnoge druge članice EU, našla u situaciji gde je potrebno balansirati između ekonomskih interesa i geopolitičkih izazova. U tom smislu, premijer je naglasio važnost nastavka saradnje s EU i NATO savezom, kako bi se osigurala stabilnost i sigurnost u regionu.

U svetlu ovih dešavanja, važno je napomenuti da Hrvatska, kao članica EU, mora da se prilagodi zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici Unije. Pooštravanje viznog režima za ruske državljane može biti deo šire strategije EU usmerene ka smanjenju uticaja Rusije u Evropi. Ipak, Plenković je naglasio da bi ova odluka trebala biti donesena uzimajući u obzir sve aspekte, uključujući i ekonomske posledice.

Zaključno, situacija u vezi sa viznim režimom za ruske državljane i energetska politika Hrvatske odražavaju složene izazove s kojima se zemlja suočava u trenutnom geopolitičkom kontekstu. Hrvatska teži da očuva svoje ekonomske interese, dok istovremeno reaguje na promene u globalnoj politici i nastoji da se pozicionira kao lider u regionalnom energetskom snabdevanju. Kako se situacija bude razvijala, biće zanimljivo posmatrati kako će Hrvatska balansirati između svojih ekonomskih potreba i političkih obaveza prema EU.