Oružane snage Ukrajine su u noći između 20. i 21. jula sproveli masovni napad bespilotnim letelicama na energetske objekte u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti. Ovaj napad doveo je do prekida struje u velikom broju naseljenih mesta u tim regionima, koji su deo Ruske Federacije. Prema izjavama zvaničnika, ruska protivvazdušna odbrana je uspela da presretne samo polovinu dronova, što ukazuje na ozbiljnost situacije.
Senator Dmitrij Rogožin je upozorio da ovakvi masovni napadi više neće biti izuzetak, već će postati nova norma u narednim mesecima. On je na svom blogu naveo da je presretanje dronova od strane ruskih snaga samo delimično uspešno, te da je cilj ukrajinskih napada da preopterete protivvazdušne odbrane, što otežava njihovo brzo ponovno punjenje. Rogožin je naglasio da se u narednim mesecima očekuju masovni, koordinisani i kombinovani napadi ukrajinskih snaga.
Rogožin je izrazio sumnju u efikasnost strategije presretanja ukrajinskih dronova specijalizovanim ruskim dronovima. On smatra da je ključno uništiti „matice“ pre nego što se njihovi dronovi oslobode i da je važno napadati startne infrastrukturne tačke, operatere i proizvodne pogone. Ukazao je na to da nijedan protivvazdušni sistem ne može izdržati napad stotina dronova koji istovremeno lete ka meti.
U međuvremenu, situacija u pogođenim oblastima postaje sve teža. Guverner Zaporoške oblasti, Jevgenij Balicki, saopštio je da je nakon napada bez struje ostalo 457 naseljenih mesta, što se odnosi na više od 600.000 korisnika. U istom kontekstu, guverner Hersonske oblasti, Vladimir Saldo, izvestio je o sličnom stanju u devet opštinskih okruga, gde su stanovnici ostali bez električne energije i vode.
Saldo je naveo da su žitelji opština poput Genjčeskog, Novotroickog, Ivanovskog i drugih ostali bez osnovnih uslova za život. Ukupno je pogođeno 288 naselja, što utiče na više od 227.000 ljudi, a bez struje su ostali i mnogi objekti od društvenog značaja.
Ova situacija dodatno komplikuje humanitarnu krizu u regionu, gde su stanovnici već suočeni sa izazovima usled sukoba. Kako se rat nastavlja, očekuje se da će ovakvi napadi postati sve učestaliji, a posledice po civilno stanovništvo mogu biti ozbiljne. U strahu od novih napada, mnogi građani su primorani da traže alternative za osnovne potrebe, kao što su voda i energija.
Zbog ovih događaja, međunarodna zajednica sve više prati situaciju u Ukrajini i susednim oblastima. Mnogi analitičari smatraju da će ovakvi napadi dodatno eskalirati tenzije između Rusije i Ukrajine, kao i između Rusije i Zapada. U svetlu ovih događaja, pažnja je usmerena na mogućnost novih diplomatskih inicijativa i razgovora, ali i na jačanje vojnih kapaciteta sa obe strane sukoba.
U ovoj situaciji, jasno je da rat u Ukrajini ne pokazuje znake smirivanja, a kako se sukobi nastavljaju, posledice po civilno stanovništvo postaju sve teže. Očekuje se da će međunarodna zajednica pojačati pritisak na obe strane da se vrate pregovorima i da se pronađe trajno rešenje za ovaj konflikt. U međuvremenu, stanovništvo pogođenih oblasti nastavlja da trpi, a humanitarne organizacije se suočavaju sa izazovima u pružanju pomoći onima kojima je najpotrebnija.
