Grupa lidera iz različitih delova sveta, većinom iz autoritarnih režima, okupila se u Vašingtonu na prvom sastanku novoformiranog Odbora za mir, koji je osnovao američki predsednik Donald Tramp. Ovaj odbor ima za cilj da realizuje Trampovu viziju budućnosti Gaze, koja je doživela razaranja usled izraelskih napada. Tramp je ovaj odbor nazvao „najznačajnijim međunarodnim telom u istoriji“, što je izazvalo zabrinutost među tradicionalnim saveznicima SAD, koji smatraju da se time pokušava zaobići Ujedinjene nacije.

Na sastanku, koji se održava sa nejasnim brojem prisutnih članova, učestvuju predstavnici zemalja sa različitim stepenima političkih prava. Među potvrdjenim učesnicima su egipatski premijer Mustafa Abduli, turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan i izraelski šef diplomatije Gideon Saar. Egipat, sa ocenom 18 od 100 na rang-listi Fridom hausa, je označen kao „nije slobodan“, s obzirom na to da je pod režimom Abdel Fatah el-Sisija, koji vlada autoritarno od vojnog puča 2013. godine.

Turska, koju predstavlja Hakan Fidan, takođe se suočava sa kritikama zbog stanja ljudskih prava, jer je ocenjena sa 33 od 100, što je takođe označeno kao „nije slobodno“. Fidanov šef, predsednik Redžep Tajip Erdogan, je konsolidovao vlast kroz promene u Ustavu i suzbijanje opozicije. Izraelski predstavnik Gideon Saar dolazi sa boljim rezultatom od 73 od 100, ali je situacija na okupiranim palestinskim teritorijama daleko od povoljne, sa skorom od 22 za Zapadnu obalu i 2 za Gazu.

Na sastanak su pozvani i lideri iz Azije, uključujući premijera Kambodže Huna Maneta i predsednika Indonezije Prabovo Subianta. Kambodža, koja ima skor 23 od 100, pod vlašću Kambodžanske narodne partije, već više od tri decenije ne dopušta stvarnu političku opoziciju. Indonezija, koja je delimično slobodna sa 56 od 100, nudi vojnike za humanitarne misije u Gazi, ali se suočava s izazovima kao što su korupcija i diskriminacija manjina.

Kazahstan, čiji predsednik Kasim-Jomart Tokajev takođe prisustvuje, ima nizak skor od 23 i suočava se sa optužbama za nepoštene izbore i kontrolu medija. Pakistan, sa 32 od 100, ima redovne izbore, ali vojska značajno utiče na politiku. Uzbekistan i Vijetnam su označeni kao „nije slobodni“, sa skorom od 12 i 20, respektivno, i suočavaju se sa teškim suzbijanjem opozicije i slobode medija.

Iz Evrope dolaze lideri poput albanskog premijera Edija Rame, mađarskog premijera Viktora Orbana i predsednice Kosova Vjose Osmani. Njihove zemlje su ocenjene kao delimično slobodne, ali se suočavaju sa problemima poput korupcije i ograničavanja prava opozicije. Orban, blizak Trampu, suočava se s kritikama zbog svojih antiimigracionih politika.

Na kraju, argentinski predsednik Havijer Milej, koji dolazi sa pozitivnim skorom od 85, takođe je blizak Trampovom režimu i optužuje univerzitete za indoktrinaciju. Milej se suočava s izazovima u svojoj zemlji, ali njegovo prisustvo na sastanku ukazuje na njegovu ambiciju da privuče pažnju međunarodne zajednice.

Ovaj skup, koji predstavlja mešavinu autoritarnih lidera i zemalja sa različitim nivoima demokratije, izaziva zabrinutost oko budućnosti međunarodne saradnje i načina na koji će se rešavati krize poput one u Gazi. Odbor za mir, iako ambiciozan u svojim ciljevima, suočava se sa kritikama zbog sastava svojih članova i načina na koji se bavi ljudskim pravima u svetu.