Letnji odmori u Evropi mogli bi biti ugroženi zbog mogućih nestašica avio goriva, koje avio-kompanije širom kontinenta predviđaju usled trenutne geopolitičke krize. Iako situacija za sada nije alarmantna, zabrinutost raste usled mogućeg nastavka zatvaranja Omuskog moreuza od strane Irana, što bi moglo naterati avio-kompanije na smanjenje letova, otkazivanja i povećanje cena karata.

Džordž Šo, viši analitičar za naftu na platformi Kpler, ističe da bi maj mogao biti kritičan mesec, jer ne postoji kapacitet za nadoknadu izgubljenih količina avio goriva koje dolazi iz Ormuskog moreuza. Kako se sukob između SAD i Izraela i Irana nastavlja, azijske avio-kompanije već smanjuju broj letova, a sličan trend se očekuje i u Evropi.

Majkl O’Liri, izvršni direktor Rajanera, upozorava na mogućnost prekida snabdevanja u Evropi tokom maja i juna, naglašavajući da bi čak 10 do 25 procenata zaliha moglo biti ugroženo. Takav scenario bi značio da će doći do smanjenja kapaciteta letova unutar Evrope, kao i ka njoj i iz nje. Međunarodna agencija za energiju savetuje putnicima da izbegavaju avio putovanja kada postoje alternative.

Rat, koji je započeo 28. februara, već je izazvao značajne probleme u avijaciji. Letovi kroz ključne zalivske habove, poput Dubaija i Katara, su kolabirali, ostavljajući hiljade putnika zaglavljene i ometajući veze između Evrope i Azije. Kada je Iran uzvratio zatvaranjem Omuskog moreuza, cena avionskog goriva je skočila na oko 1.500 evra po metričkoj toni, što je dvostruko više nego pre rata.

Aerodrom Hitrou u Londonu je posebno ugrožen, s obzirom da Ujedinjeno Kraljevstvo uvozi oko 50% svog avionskog goriva iz Zaliva, a poslednji tanker sa kerozinom koji je utovaren pre rata je na putu ka Britaniji. Ostali evropski aerodromi prate svoje zalihe, ali zasad nema vanrednog stanja.

Lufthansa je izjavila da ne vidi nestašicu kerozina na svojim habovima, dok izvršni direktor kompanije, Karsten Špor, razmatra planove za vanredne situacije, uključujući mogućnost prizemljenja 20 do 40 aviona. Skandinavske avio-kompanije (SAS) su već otkazale oko hiljadu letova zbog visokih cena goriva, dok su Air France-KLM uveli dodatak na dugolinijske karte.

Putnici će primetiti povećanje cena karata i dodatne takse za gorivo, dok su neke rute modifikovane kako bi se izbegli određeni vazdušni prostori, što dodatno povećava troškove. Vouter Devulf, ekonomista za avio-transport na Univerzitetu u Antverpenu, ističe da je do sada došlo do nekoliko izolovanih otkazivanja i prilagođavanja rasporeda, ali ništa što sugeriše šire poremećaje.

EU pravila o pravima putnika pružaju određenu zaštitu, ali ako avio-kompanije otkažu letove zbog povećanja cena goriva, to se smatra komercijalnom odlukom, a putnici imaju pravo na naknadu koja se kreće od 250 do 600 evra. Međutim, putnici sa letovima za letnje odmore ne mogu biti potpuno mirni, jer ako se let otkaže više od 14 dana pre polaska, avio-kompanije nisu obavezne da isplate naknadu.

Zatvaranje Omuskog moreuza dodatno komplikuje situaciju, jer globalni pritisak otežava evropskim avio-kompanijama pristup gorivu. U normalnim okolnostima, globalni tokovi energije bi pomogli u ublažavanju lokalnih nestašica, ali sada zemlje poput Kine uvode zabranu izvoza naftnih proizvoda.

Šo naglašava da evropska avijacija nema alternativne izvore snabdevanja, dok bi čak i ako rat stane danas, vreme potrebno za normalizaciju protoka goriva značilo da bi Evropa i dalje bila u nezgodnoj situaciji. Kritični trenutak bi nastao ako bi se pojavile fizičke nestašice goriva na evropskim aerodromima, što trenutno nije slučaj.

Aerodromi za sada izjavljuju da nemaju problema sa snabdevanjem. Olivije Jankovek, generalni direktor lobija aerodroma ACI Europe, napominje da većina aerodroma izveštava o normalnim zalihama. Ipak, putnici ne mogu biti potpuno mirni, jer Jankovek upozorava na značajan stepen neizvesnosti u trenutnoj situaciji.