Radoslav Trlajić, poznat kao Bata Trlaja, vođa bežanijskog klana, likvidiran je pre 26 godina u „sačekuši“ u novobeogradskom naselju. Ovaj događaj se odigrao 25. februara 2000. godine, kada su ga trojica napadača čekala u automobilu. Trlajić je u tom trenutku vozio svoj BMW ka stanu na adresi Dr Ivana Ribara. Kada je primetio napadače, ubrzao je automobil kako bi izbegao smrtonosne metke.

Nažalost, napadači su otvorili vatru iz „kalašnjikova“, a Trlajić je bio ranjen. Pokušao je da pobegne, ali je nakon 200 metara izgubio kontrolu nad vozilom i sleteo u jarak. Teško ranjen, uspeo je da napusti auto i pobegne ka obližnjim zgradama, ali su ga napadači sustigli i izrešetali. Na mestu događaja pronađeno je više oružja, što je ukazivalo na ozbiljnost situacije.

Bata Trlaja je bio poznat po svom kontroverznom životu. Pre nego što je ubijen, bio je vlasnik Fudbalskog kluba Bežanija i povezivan sa raznim kriminalnim aktivnostima, uključujući trgovinu narkoticima i prostituciju. Njegovo ime se često pominjalo u vezi sa „kraljicama noći“ iz Rusije, Rumunije i Ukrajine. U beogradskom podzemlju, verovalo se da je nasledio Mihajla Divca, preminulog vođu organizovanog kriminala u Novom Beogradu.

Trlajić je bio i predmet policijske pažnje. U martu 1998. godine, uhapšen je zbog sumnje da je organizovao transport skoro četiri kilograma kokaina. Njegova reputacija u kriminalnom svetu bila je takva da se verovalo da se nalazi na „crnoj listi“. Osim neraščišćenih računa u trgovini narkoticima, postojale su i spekulacije da je njegovo ubistvo povezano sa osvetom zbog likvidacije Željka Ražnatovića Arkana.

Nekoliko meseci pre svoje smrti, Trlajić se sukobio sa Zoranom Uskokovićem Skoletom, osobom koja je takođe bila povezana sa Arkana. Motiv sukoba nikada nije razjašnjen. Trlajić je u medijima često govorio o kriminalu, ističući da su mnogi mladi ljudi u Srbiji skrenuli s puta zbog nedostatka mogućnosti.

Iako su se spekulacije o mogućim napadačima pojavljivale, konkretni dokazi nikada nisu pronađeni. U beogradskom podzemlju se govorilo da su ubistvo Trlajića izvršili pripadnici „zemunskog klana“, ali nikada nije potvrđeno ko je zaista bio odgovoran. Istraga je ostala bez rezultata, a njegovo ubistvo se i dalje smatra jednim od nejasnijih slučajeva iz tog perioda.

Trlajić će ostati upamćen ne samo kao vođa bežanijskog klana, već i kao ličnost koja je, uprkos svom kriminalnom delovanju, često otvoreno govorila o problemima i izazovima koje su nosile devedesete u Srbiji. Njegova izjava „mala bara, puno krokodila“ postala je simbol haosa koji je vladao u tom vremenu. U međuvremenu, Trlajićeva smrt je ostala neistražena, a njegovo ime se i dalje pominje u kontekstu beogradskog kriminalnog podzemlja.