Nenad Batočanin, zamenik načelnika Prve uprave saveznog MUP-a, i Željko Škrba, biznismen i dizač tegova iz Bosne, ubijeni su pre 23 godine, 26. novembra 2002. godine, u Beogradu. Incident se dogodio oko 21.15 časova ispred zgrade u Ulici Ljutice Bogdana 8, kada su se Batočanin i Škrba vraćali sa termina malog fudbala. Njihovo vozilo, službeni „pežo 306“ sa belim tablicama u vlasništvu SMUP-a, bilo je na meti napada iz automobila „audi“, iz kojeg je više počinilaca otvorilo vatru iz automatskih pušaka.

Prema izveštajima, na „pežou“ i zidu kuće broj 8 izbrojano je više od 60 hitaca. Stručnjaci smatraju da je pucano iz tri puške, što ukazuje na dobro organizovan napad koji se završio pre nego što su Batočanin i Škrba mogli da reaguju. Obojica su bili naoružani, ali su iznenada napadnuti. Nakon pucnjave, „audi“ se udaljio sa mesta događaja, dok su Batočanin i Škrba preminuli na licu mesta.

Policija je kasnije uhapsila pripadnike „zemunskog klana“, Miloša Simovića i Vladimira Milisavljevića, koji su osuđeni na po 40 godina zatvora za njihovu likvidaciju. Dejan Milenković Bagzi, svedok saradnik koji je učestvovao u zločinu, amnestiran je zbog saradnje sa tužilaštvom.

Batočanin je rodom iz Aleksinca, bio je talentovan karatista i završio Fakultet bezbednosti u Skoplju. Njegovi prijatelji ga opisuju kao skromnog i poštenog čoveka, dok se veruje da je bio vrlo sposoban policijski profesionalac. Tokom svoje karijere, Batočanin je bio deo obezbeđenja tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića, a kasnije i drugih državnih funkcija. Njegova karijera je, međutim, pretrpela udarac kada je bio marginalizovan iz političkih krugova.

Škrba je bio poznat kao šampion u dizanju tegova i dobar kondicioni trener. Njegova povezanost sa kriminalnim strukturama, kao i navodna uloga u skrivanju političkih vođa tokom rata, dodatno su zakomplikovale njegovu reputaciju. Uoči ubistva, njegovo ime se pominjalo u negativnom kontekstu, što je dovelo do spekulacija da je on bio prava meta napada.

Iako su neki smatraju da je Batočanin bio „sekundarna žrtva“, drugi veruju da su obojica napadnuta namerno. Batočaninovi prijatelji naglašavaju da nikada nije imao kontakte sa kriminalcima, a njegovo skromno življenje ukazuje na to da nije bio umešan u kriminalne aktivnosti. Ova tragedija ostavila je dubok trag na policijske strukture i društvo u celini, dok se i dalje postavljaju pitanja o motivima i okolnostima koje su dovele do ovog svirepog zločina.