Banjaluka – Glavni evropski rabin, Pinčas Goldšmit, izneo je zabrinjavajuću ocenu o stanju antisemitizma u Bosni i Hercegovini, nazivajući je „žarištem vladinog antisemitizma“ te dodao da zemlja „definitivno nije spremna“ za pridruživanje Evropskoj uniji. Ove tvrdnje iznete su u kontekstu šireg dijaloga o evropskom proširenju, koji je pokrenula poslanica u Evropskom parlamentu, Roberta Metsole, kada je istakla da je proširenje EU politička nužnost.

Goldšmit je na društvenoj mreži Iks odgovorio na Metsolinu izjavu, naglasivši da trenutna situacija u BiH ne daje osnove za optimizam kada su u pitanju demokratski standardi i zaštita manjinskih prava. Ovaj istaknuti rabin nije prvi put govorio o problemima s antisemitizmom u BiH. Tokom ove godine, suočio se sa sličnim izazovima kada je otkazana konferencija evropskih rabina koja je bila planirana u Sarajevu.

Konferencija, koja je trebala da se održi u sarajevskom hotelu Swissotel, okupila bi glavne rabine iz raznih evropskih zemalja, uključujući Francusku, Nemačku, Holandiju i Veliku Britaniju. Tema sastanka bila je rasprava o ključnim pitanjima koja se tiču života Jevreja u Evropi, kao i o pitanjima verskih sloboda i slobode uverenja. Otkazivanje ove konferencije izazvalo je brojne reakcije i dodatno ukazalo na izazove sa kojima se suočava jevrejska zajednica u BiH.

Goldšmit je naglasio da takvi događaji ukazuju na sistemske probleme koji postoje unutar bosanskohercegovačkog društva, gde su predrasude i diskriminacija prema manjinama, uključujući Jevreje, još uvek prisutni i u određenoj meri tolerisani. Njegove reči dolaze u trenutku kada se u EU ponovo razmatra pitanje proširenja, a posebno je važna integracija zemalja zapadnog Balkana.

Mnoge organizacije za ljudska prava i verske zajednice u BiH ukazuju na to da je antisemitizam u ovoj zemlji postao sve prisutniji, a da institucije često nisu u stanju da adekvatno reaguju na ove probleme. Goldšmitova izjava je, stoga, poziv na akciju kako bi se osiguralo da se svi građani BiH, bez obzira na njihovu etničku ili versku pripadnost, osećaju sigurno i poštovano.

S obzirom na sve veći pritisak na BiH da unapredi svoje standarde ljudskih prava kao deo procesa pristupanja EU, Goldšmitovo upozorenje može poslužiti kao važna tačka za razmišljanje o budućnosti zemlje. U ovom trenutku, očigledno je da će BiH morati da se suoči sa svojim unutrašnjim izazovima pre nego što bude mogla da razmatra dalju evropsku integraciju.

Prema rečima mnogih analitičara, situacija u BiH može biti ogledalo šireg trenda koji se dešava u Evropi, gde se rastući populizam i nacionalizam ponekad prepliću sa predrasudama i diskriminacijom. Ove pojave predstavljaju ozbiljnu pretnju za demokratske vrednosti i ljudska prava, a Goldšmitova izjava može se shvatiti kao upozorenje da se neophodno suočiti s tim izazovima.

U svetlu ovih izjava, ključno je da lokalne vlasti, uz podršku međunarodne zajednice, preduzmu korake ka jačanju institucija i zaštiti ljudskih prava. To će biti ključno za budućnost BiH i njen put ka EU, kao i za stvaranje okruženja u kojem će svi građani moći da žive bez straha i diskriminacije.

Goldšmitova izjava je, stoga, poziv na buđenje za sve u BiH, kao i za one u EU koji razmatraju proširenje. Bez stvarne promene i napora za izgradnju društva zasnovanog na jednakosti i poštovanju, put prema članstvu u EU može ostati dug i neizvestan.