Bil Gejts, suosnivač Majkrosofta, nedavno je pozvao svetske lidere da promene pristup u borbi protiv klimatskih promena, naglašavajući potrebu za fokusiranjem na adaptaciju, zdravlje i otpornost društava, umesto isključivo na smanjenje globalne temperature. Ove izjave dolaze uoči predstojećih klimatskih pregovora COP30, koji će se održati od 10. do 21. novembra u Belemu, gradu u donjem regionu Amazona.

Na ovom samitu, zemlje će predstaviti ažurirane klimatske obaveze i proceniti napredak u postizanju ciljeva obnovljive energije dogovorenih na prethodnim sastancima. Gejts je istakao da svet već više od decenije pokušava da ispuni ciljeve Pariskog sporazuma, koji je uspostavio ambiciju da se globalno zagrevanje ograniči na manje od dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo, ali je napredak u toj borbi i dalje nedovoljan.

On je naglasio da, iako klimatske promene predstavljaju ozbiljan izazov, one nisu dovele do kraja civilizacije. Prema njegovim rečima, otpornost društava treba da se gradi ulaganjima u zdravlje, energetsku dostupnost i poljoprivredu, posebno u najranjivijim regionima. Gejts smatra da bi poboljšanje životnih uslova trebalo da bude centralna tačka klimatskih strategija koje će se razmatrati na COP30.

U svojoj analizi, Gejts je pozvao donatore i političare da preispitaju načine na koje se troši klimatska pomoć, naglašavajući potrebu za korišćenjem podataka radi veće efikasnosti. Kao osnivač mreže za klimatske inovacije „Breakthrough Energy“, on je istakao da su smrtni slučajevi usled prirodnih katastrofa smanjeni za 90% u poslednjem veku, zahvaljujući boljem sistemu upozoravanja i otpornijoj infrastrukturi.

Njegove izjave usledile su nakon poziva generalnog sekretara UN Antonija Gutereša i Svetske meteorološke organizacije (SMO) da države uvedu sisteme ranog upozoravanja kako bi zaštitile stanovništvo od ekstremnih vremenskih pojava. SMO je takođe izvestila da su u poslednjih 50 godina klimatske i vodene katastrofe odnele više od dva miliona života, pri čemu je 90% tih smrtnih slučajeva zabeleženo u zemljama u razvoju.

Gejtsova inicijativa nalaže da se više pažnje posveti razvoju strategija koje se fokusiraju na adaptaciju na klimatske promene. Umesto da se samo usredsrede na smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, lideri bi trebali da prepoznaju važnost jačanja otpornosti lokalnih zajednica. To uključuje unapređenje zdravstvenih sistema, što može pomoći u sprečavanju smrti i bolesti izazvanih klimatskim promenama.

U svetlu ovih izazova, Gejts ističe da su napori u oblasti inovacija ključni za budućnost borbe protiv klimatskih promena. On veruje da bi trebalo ulagati u nove tehnologije i pristupe koji mogu pomoći u smanjenju štetnog uticaja klimatskih promena na društva.

Osim toga, Gejts je naglasio da je neophodno uključiti lokalne zajednice u proces donošenja odluka. Njihova iskustva i znanja mogu značajno doprineti razvoju efikasnijih i održivih rešenja.

U konačnici, Gejtsov apel poziva na promenu paradigme u pristupu klimatskim promenama. Njegov fokus na adaptaciju, otpornost i zdravlje može pomoći u oblikovanju budućih klimatskih politika koje će biti efikasnije i pravednije. Kako se COP30 približava, važno je da svetski lideri uzmu u obzir ove preporuke i stave ljudske živote i dobrobit na prvo mesto u svojim strategijama za borbu protiv klimatskih promena.