Prošle godine, u 2024. godini, širom sveta prodato je ukupno 4,8 milijardi bioskopskih karata, što predstavlja pad od 500 miliona karata u odnosu na 2023. godinu. Ovaj pad od 8,8 procenata označava prvi značajan smanjenje prodaje karata od pandemije kovida, kako je izvestio Evropski audiovizuelni opservatorijum (EAO) na nedavnoj konferenciji u okviru Filmskog marketa u Kanu. Martin Kanzle iz EAO je istakao da je ovaj pad rezultirao procenjenim prihodom od 28 milijardi evra.
U poređenju sa 2020. godinom, koja je bila izuzetno teška za bioskope zbog zdravstvenih mera i ograničenja, poseta bioskopima je konstantno rasla. Trenutno, globalna poseta bioskopima iznosi 68 odsto nivoa iz 2019. godine, dok je u 2023. godini taj procenat bio preko 70. Ovi podaci sugerišu da se bioskopska industrija polako oporavlja, ali pad u 2024. godini može ukazivati na nove izazove.
Evropa se pokazuje kao region koji se najbolje drži u ovoj situaciji. Poseta bioskopima u Evropi dostigla je 75 procenata nivoa iz 2019. godine, a pad broja prodatih karata u 2024. iznosio je samo 1,7 procenata. U suprotnosti s tim, Kina, kao najveće svetsko tržište s 21 odsto udela, beleži pad posete od čak 22 procenata, što ukazuje na ozbiljne probleme u toj regiji.
U Evropi, pojedine zemlje kao što su Francuska i Irska ističu se po visokom prosečnom broju gledalaca. Prema Manuelu Fioroniju, analitičaru EAO, većina filmske produkcije, tačnije 81 odsto, potiče iz tri zemlje: Sjedinjenih Američkih Država, Kine i Indije. Američki filmovi se lako izvoze zbog široke distribucijske mreže i međunarodne publike, što je ključno za njihov uspeh na evropskom tržištu.
Sa druge strane, kineski i indijski filmovi se obično smatraju prvenstveno domaćim proizvodima, što ograničava njihov uspeh van granica vlastitih tržišta. U ovom kontekstu, od 20 najuspešnijih filmova na evropskom bioskopskom tržištu, čak 18 je američkih, što ukazuje na dominaciju Hollywooda u globalnoj filmskoj industriji.
U svetlu ovih informacija, jasno je da bioskopska industrija i dalje prolazi kroz fazu prilagođavanja i oporavka nakon pandemije. Iako su neki regioni, poput Evrope, pokazali otpornost i manji pad, drugi, poput Kine, suočavaju se s izazovima koji mogu uticati na budući razvoj. Ovaj trend će sigurno biti predmet daljih analiza, kako bi se razumeli uzroci i potencijalni putevi za oporavak i rast bioskopske industrije.
Takođe, zanimljivo je primetiti da je način na koji publika konzumira filmove evoluirao u poslednjih nekoliko godina. Streaming servisi su postali sve popularniji, a mnogi gledatelji biraju da gledaju filmove kod kuće umesto u bioskopima. Ovo takođe može biti faktor u opadanju prodaje karata, jer se više ljudi odlučuje za udobnost doma nego za izlazak u bioskop.
U zaključku, bioskopska industrija se nalazi na raskrsnici. Dok neki regioni pokazuju znakove oporavka, drugi se suočavaju sa ozbiljnim izazovima. Kako će se ovi trendovi razvijati u budućnosti, ostaje da se vidi, ali sigurno je da će industrija morati da se prilagodi novim realnostima kako bi se osigurala njena dugoročna održivost i uspeh.
