Goran Bubić, advokat predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, danas je izjavio da je, u ime pravnog tima, podneo žalbu Sudu BiH protiv odluke Centralne izborne komisije (CIK) BiH, donete 6. avgusta, koja se odnosi na prestanak mandata na poziciji predsednika Republike Srpske. Ova odluka je izazvala brojne reakcije, a Bubić tvrdi da se krivično pravo i odluka CIK-a koriste kao instrumenti političkog pritiska.

Bubić je u pisanoj izjavi za Srnu naglasio da birači nisu „ovce“ i da je istina u biračkoj kutiji. On smatra da bi svi postupci koji poništavaju volju građana trebali biti napadnuti svim raspoloživim pravnim sredstvima, jer ne podržavaju vladavinu prava. Ova izjava dodatno naglašava stav pravnog tima da je presudna važnost očuvanja demokratskih principa i prava građana na slobodne izbore.

U žalbi koju je podneo, Bubić je osporio mogućnost retroaktivne primene prestanka mandata. On je ukazao na to da je prestanak mandata u odluci definisan datumom 12. jun, dok je sama odluka doneta tek 6. avgusta. Ovaj vremenski razmak stvara pravne posledice koje su značajne za funkcionisanje Republike Srpske, posebno u vezi sa aktima koje je predsednik mogao doneti u tom periodu.

Bubić je pojasnio da je priroda ustavnog mandata predsednika Republike Srpske, uključujući očekivanu ustavnu aktivnost između 12. juna i 4. avgusta, imala uticaj na donošenje važnih odluka i akata u Republici Srpskoj. Tokom tog perioda, kako ističe, doneti su različiti opšti akti, poput ukaza o proglašenju zakona, što ukazuje na značaj i obim funkcije predsednika.

U ovom kontekstu, Bubić se pita šta će biti sa svim tim aktima i odlukama, te naglašava da je potpuno zanemarena izvršnost odluke krivičnog suda u korist pravosnažnosti. To je, kako tvrdi, ne samo pravni, već i politički problem koji može imati dugoročne posledice po stabilnost institucija u Republici Srpskoj.

Ova situacija je izazvala širu javnu debatu o stanju demokratije i pravnog sistema u Bosni i Hercegovini. Mnogi analitičari i politički eksperti ističu da je važno očuvati nezavisnost pravosuđa i omogućiti da institucije funkcionišu bez političkog pritiska. Odluka CIK-a, kao i reakcije na nju, postavljaju pitanja o tome kako se u praksi sprovode principi vladavine prava i zaštite ljudskih prava.

U međuvremenu, podrška Dodiku i njegovom pravnom timu dolazi iz različitih političkih krugova u Republici Srpskoj, dok su opozicioni političari i aktivisti za ljudska prava izrazili zabrinutost zbog potencijalnog zloupotrebljavanja institucija i pravnog sistema. Ova situacija takođe naglašava važnost transparentnosti i odgovornosti u radu javnih institucija, posebno u kontekstu predstojećih izbornih procesa.

U zaključku, slučaj Milorada Dodika i odluka CIK-a predstavljaju složenu pravnu i političku situaciju koja zahteva pažljivu analizu i promišljanje o budućim koracima. Očekuje se da će žalba koju je podneo Bubić imati dalekosežne posledice, ne samo za Dodika, već i za celokupni politički pejzaž Republike Srpske. S obzirom na to da je pravni tim najavio da će se boriti svim raspoloživim sredstvima, ostaje da se vidi kako će se situacija dalje razvijati i kakve će posledice imati po stabilnost i vladavinu prava u ovom delu Bosne i Hercegovine.