Bivši predsednik Brazila, Žair Bolsonaro, dijagnostikovan je sa rakom kože, potvrdio je šef njegovog hirurškog tima, Klaudio Birolini. Prema njegovim rečima, dve lezije su bile pozitivne na skvamozno-ćelijski karcinom. Birolini je napomenuo da ovaj oblik raka nije najblaži ni najagresivniji, ali se ipak radi o malignoj bolesti.

Jedna lezija se nalazi na Bolsonarovoj ruci, dok se druga nalazi na grudima. Birolini je dodao da su lezije u obliku manjih rana i zahtevaju periodičnu procenu kako bi se nadgledalo njihovo stanje. „Ono što će morati da uradi jeste da bude periodično pregledan kako bi se videlo da li su druge lezije sumnjive“, istakao je Birolini. Trenutno nema potrebe za bilo kakvim lečenjem, jer su lezije uklonjene, ali je zbog karakteristika njegove kože, koja je bila izložena suncu bez zaštite, potrebna redovna provere.

Bolsonaro se trenutno nalazi u kućnom pritvoru, gde izdržava kaznu od 27 godina i 3 meseca zatvora zbog učešća u zaveri za državnim udarom. Pored toga, bivši predsednik mora da dostavi lekarsko uverenje kancelariji ministra Aleksandra de Moraesa iz Vrhovnog saveznog suda. Prošle sedmice, Bolsonaro je bio podvrgnut medicinskom zahvatu u okviru kojeg su mu uklonjene osam kožnih lezija.

Skvamozno-ćelijski karcinom, koji se često skraćuje kao SCC, predstavlja vrstu malignog tumora koji nastaje iz skvamoznih ćelija epitelа. Ove ćelije oblažu površinu kože, sluzokože i pojedine unutrašnje organe, kao što su usta, jednjak, pluća i grlić materice. SCC je drugi najčešći karcinom kože, odmah nakon bazocelularnog karcinoma.

Ova vrsta raka često se javlja na delovima tela koji su izloženi suncu, kao što su lice, usne, uši, vrat i ruke. Takođe, može se pojaviti i na sluznicama, uključujući usta, grlo, pluća i genitalne organe. Iako obično raste sporo, ukoliko se ne leči, može metastazirati u limfne čvorove i unutrašnje organe.

Faktori rizika za razvoj skvamozno-ćelijskog karcinoma uključuju dugotrajno izlaganje UV zračenju, pušenje i konzumaciju alkohola, kao i hronične rane, ožiljke ili upale kože. Takođe, infekcija humanim papiloma virusom (HPV) i slabljenje imuniteta mogu povećati rizik od razvoja ovog oblika raka.

Simptomi skvamozno-ćelijskog karcinoma na koži mogu uključivati tvrde, crvenkaste čvoriće ili zadebljanja, promene koje se ljušte, krvare ili ne zarastaju, kao i ranice koje ne prolaze. U slučaju dijagnostikovanja, lečenje obično podrazumeva hirurško uklanjanje tumora, a po potrebi se može primeniti zračenje ili hemoterapija. Prognoza je obično dobra ako se rak otkrije na vreme, dok uznapredovali oblici mogu biti opasni po život.

Bolsonaro je već izazvao brojne kontroverze tokom svog mandata, a sada, s obzirom na njegovu zdravstvenu situaciju i pravne probleme, njegovo buduće delovanje ostaje neizvesno. Bivši predsednik, poznat po svojim kontroverznim izjavama i politikama, sada se suočava sa ozbiljnim izazovima, kako na ličnom, tako i na političkom planu. Njegova dijagnoza raka kože može dodatno uticati na percepciju javnosti i njegovu buduću ulogu u političkom životu Brazila.