Blokade važnih saobraćajnica u Srbiji nastavljaju da izazivaju podeljena mišljenja među političarima, stručnjacima i građanima. Opozicija zahteva ostavku ministra unutrašnjih poslova zbog načina na koji je policija reagovala tokom protesta, dok iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) tvrde da nije bilo prekoračenja ovlašćenja. Ova situacija postavlja pitanja o tome da li policija konačno počinje da sprovodi zakon i ko zapravo manipuliše temom ukinute uredbe o pomoćnoj policiji.

U jutarnjem programu „Uranak“ na televiziji K1, advokat Goran Petronijević, Ivan Bošnjak, državni sekretar za ljudska prava, i Božidar Spasić, bivši operativac Državne bezbednosti, diskutovali su o ovim problemima. Petronijević je naglasio da policija konačno počinje da deluje, ali da je to trebalo da se desi od samog početka. On smatra da policija ne treba da bude „dadilja“, već da dosledno primenjuje zakon.

„Legalizovali smo nasilje nereagovanjem“, istakao je Petronijević, objašnjavajući da su policijski zakoni jasni u vezi s obavezom policije da deluje na nenajavljenim okupljanjima. Prema njegovim rečima, nedovoljna reakcija vlasti od samog početka doprinela je legitimizaciji nelegalnih okupljanja i blokada. Petronijević je poručio: „Prijavite skupove, dobijte dozvole, napravite masovnost, izađite na izbore – to je legalno. Ovo drugo je nasilje.“

Ivan Bošnjak, s druge strane, smatra da bi reakcija države trebala biti jasnija i odlučnija. On je naglasio da radikalizacija protesta ne ugrožava samo ljudska prava, već i zdravlje građana. „Prevrtanjem kontejnera i blokiranjem saobraćaja šalje se opasna poruka“, dodao je Bošnjak. Njegov stav je da država mora oštrije reagovati na ovakve situacije.

Božidar Spasić je ocenio da protesti više nisu klasični protesti, već da se radi o nasilju nad građanima. On je skrenuo pažnju na to da se očekivalo da će tenzije opasti posle 28. juna, ali da su se umesto toga radikalizovale. „Ovo više nisu nikakvi protesti, već silovanje građana i silovanje Srbije“, poručio je Spasić. On je naglasio da su bezbednosne strukture do skoro bile pasivne, a da je situaciju preuzela saobraćajna policija, dok specijalne jedinice nisu bile spremne za suočavanje s takvim izazovima.

Spasić je dodao da, kada je država konačno reagovala, to je bilo neophodno da bi se očuvala bezbednost. „Svaka ozbiljna država sprovodi radikalizaciju i izvodi policiju u ovakvim situacijama“, izjavio je Spasić. On je takođe naglasio da je policija koristila zakon mudro i da nije prekršila nijednu odredbu. „Policija i država su postupali razumno, sve dok blokade raskrsnica nisu prerasle u nasilje na ulicama“, zaključio je Spasić.

Ova situacija u Srbiji postavlja važna pitanja o ulozi policije i načinu na koji se vlast nosi s protestima. Dok se jedni zalažu za strožu primenu zakona, drugi upozoravaju na opasnosti od radikalizacije i nasilja. Javnost ostaje podeljena, a odgovori na postavljena pitanja mogu imati značajan uticaj na buduće događaje i političku klimu u zemlji. U svakom slučaju, izazovi sa kojima se Srbija suočava u ovom trenutku zahtevaju ozbiljno promišljanje o pravima, obavezama i odgovornostima svih aktera u društvu.