Boško Mikulović (55) iz Naupara kod Kruševca dugo je maštao o brzom bogaćenju, a njegov plan je bio monstruozan. U februaru 1992. godine, zajedno sa svojim starijim sinom Zoranom, smislio je da ubije svog mlađeg sina Dejana i da njegovo telo podmetne kao telo dečaka Perice Uroševića, kako bi naplatio osiguranje od 100.000 švajcarskih franaka.

Perica, 16-godišnjak iz sela Trebotin, odabran je da postane njihova žrtva. Kobnog dana, Zoran je namamio Pericu u kuću svog strica Živorada u Nauparama, gde je na njega čekao Boško, poznat kao Dragiša. Obećali su mu lažnu pomoć u vezi sa radnim papirima za Švajcarsku, dok je zapravo njihova namera bila da ga ubiju.

Boško je, po planu, zavezao Perici ruke kaišem, zapušio mu usta kuhinjskom krpom, oborio ga na trosed i udario ga motkom u glavu, što je rezultiralo smrću dečaka. Nakon ovog gnusnog zločina, Boško je telo polio benzinom i zapalio, kako bi otežao identifikaciju i prijavio smrt svog sina Dejana zdravstvenom osiguranju u Švajcarskoj. Nakon zločina, pobegao je u inostranstvo sa lažnim pasošem.

Boško Mikulović nije dugo ostao na slobodi. U međuvremenu je uhapšen zbog pljačke zlatare u Švajcarskoj i osuđen na 10 godina zatvora. Njegov sin Zoran, koji je bio saučesnik, osuđen je na osam godina zatvora. Kada je Boško izdržao svoju kaznu u Švajcarskoj, izručen je Srbiji, gde je protiv njega pokrenut postupak zbog ubistva.

Okružni sud u Kruševcu izrekao mu je najstrožu kaznu – 40 godina zatvora. Ova presuda je 2006. godine potvrđena i od strane Vrhovnog suda Srbije, koji je naveo da je zločin počinjen iz koristoljublja i da je imao visok stepen monstruoznosti.

Selo Naupare, poznato po svom manastiru iz 14. veka, i dalje se sa zgražanjem seća ovog strašnog zločina, koji je duboko potresao zajednicu. Mnogi meštani su izrazili nevericu da se ovako nešto moglo dogoditi na njihovom području, koje važi za mirno i spokojno naselje. Ovaj slučaj je postao simbol ljudske okrutnosti i pohlepe, a sećanje na Pericu Uroševića ostaje trajno urezano u svesti lokalnog stanovništva.

Uprkos vremenu koje je prošlo, priča o Bošku Mikuloviću i njegovom monstruoznom planu ostaje jedna od najtragičnijih i najšokantnijih u srpskoj kriminalnoj istoriji. Zločin, motivisan materijalnim dobitkom, ukazuje na opasnosti koje pohlepa može doneti, a sećanje na nevinu žrtvu nosi se kroz generacije.