Na evidencijama zavoda i službi za zapošljavanje u Bosni i Hercegovini, krajem jula 2023. godine, registrovano je ukupno 320.940 osoba. Ove brojke ukazuju na ozbiljnu situaciju na tržištu rada u zemlji, koja se suočava sa izazovima nezaposlenosti i nedostatka kvalifikovane radne snage.

Među registrovanim nezaposlenima, najbrojniji su kvalifikovani radnici, koji čine 31,6 odsto od ukupnog broja nezaposlenih. Ova informacija naglašava važnost obrazovanja i stručne spreme za zapošljavanje u savremenim uslovima. U isto vreme, nekvalifikovanih radnika ima 92.051, što čini 28,68 odsto, dok je 91.668 osoba sa srednjom stručnom spremom, što predstavlja 28,56 odsto. Ova struktura ukazuje na to da je tržište rada u Bosni i Hercegovini veoma fragmentisano, sa značajnim brojem nezaposlenih koji nemaju potrebne kvalifikacije ili stručnu spremu.

Od ukupnog broja registrovanih nezaposlenih osoba u julu, 15.776 su novoprijavljeni. Ovaj podatak dodatno oslikava trenutnu situaciju na tržištu rada, gde se novi nezaposleni svakodnevno pridružuju već postojećim evidencijama. Ovaj trend može biti rezultat različitih faktora, uključujući ekonomske promene, smanjenje radnih mesta, ali i odlazak radne snage u inostranstvo.

U kontekstu ovih informacija, važno je napomenuti da Bosna i Hercegovina, kao i mnoge druge zemlje u regionu, prolazi kroz teške ekonomske izazove. Zbog nedostatka radnih mesta i visoke nezaposlenosti, sve veći broj građana odlučuje da potraži posao van granica svoje zemlje. Odliv mozgova, kako se često naziva, predstavlja dodatni problem za domaće tržište rada, jer se gubi kvalifikovana radna snaga koja bi mogla doprineti razvoju ekonomije.

Uprkos ovim izazovima, postoje i inicijative koje teže poboljšanju situacije na tržištu rada. Različite nevladine organizacije, kao i vladine agencije, rade na programima obuke i prekvalifikacije kako bi se nezaposlenim osobama omogućilo da steknu nove veštine i poboljšaju svoje šanse za zapošljavanje. Ove inicijative su od suštinskog značaja za povećanje zaposlenosti i smanjenje nezaposlenosti.

Pored toga, važno je da se stvore povoljniji uslovi za otvaranje novih radnih mesta. To uključuje podršku malim i srednjim preduzećima, koja često čine okosnicu ekonomije. Povećanje investicija, kako domaćih tako i stranih, može doprineti stvaranju novih radnih mesta i smanjenju nezaposlenosti.

Takođe, obrazovni sistem treba da bude bolje usklađen sa potrebama tržišta rada. Uvođenje praktične nastave i saradnja sa privredom mogu pomoći mladima da steknu potrebne veštine i znanja koja će im omogućiti lakše zapošljavanje nakon završetka školovanja.

U zaključku, situacija na tržištu rada u Bosni i Hercegovini zahteva hitnu pažnju i akciju. Nezaposlenost predstavlja ozbiljan izazov za društvo i ekonomiju, a rešenja se moraju tražiti kroz saradnju svih relevantnih aktera, uključujući vladu, privredu i obrazovne institucije. Samo zajedničkim naporima može se obezbediti bolja budućnost za sve građane, sa više mogućnosti za zapošljavanje i ekonomski razvoj.