Izjava predsednice Narodne skupštine Ane Brnabić da penzioneri u Srbiji bolje žive od penzionera u Nemačkoj, Luksemburgu i Norveškoj izazvala je brojne reakcije stručnjaka i analitičara, koji smatraju da je ova tvrdnja više deo predizborne propagande nego realne slike stanja. Brnabić je tokom nedavne pojave u jutarnjem programu jedne režimske televizije izjavila da su penzije u Srbiji u konstantnom porastu otkako je Srpska napredna stranka (SNS) na vlasti, naglašavajući da penzije mogu pokriti troškove života, dok je Srbija navodno rangirana kao najbolja u regionu.

Međutim, podaci Eurostata za 2023. godinu, koje je obradio evropski medij Euronews, pokazuju da su prosečne bruto penzije u Srbiji zapravo među najnižima u Evropi. Prosečna bruto penzija u Srbiji iznosi oko 350 evra mesečno, dok su u Hrvatskoj 460 evra, u Nemačkoj skoro 1.600 evra, u Norveškoj 2.400 evra, a u Luksemburgu čak 2.800 evra. Čak i kada se uzme u obzir standard kupovne moći, Srbija je i dalje na dnu lestvice, sa prosečnom penzijom od oko 600 evra kada se meri u PPS.

Budući da su penzije u Srbiji od 2023. godine više puta povećane, sa 290 evra na 480 evra u 2025. godini, stručnjaci ističu da su ova povećanja u velikoj meri neutralisana inflacijom. U Srbiji su cene osnovnih životnih namirnica, poput svežeg povrća, voća i mesa, porasle za 73,1 odsto od jula 2021. do jula 2025. godine, što znači da su penzije realno izgubile na vrednosti.

Predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije Jovan Tamburić upozorava da su izjave o dobrom položaju penzionera u Srbiji samo propaganda, dok oko 450.000 penzionera prima najnižu, garantovanu penziju, koja je ispod granice siromaštva. On ističe da poljoprivredni penzioneri žive u još gorem položaju, sa penzijama koje su često ispod 22.000 dinara, što je daleko od minimuma dostojanstvenog života.

Tamburić takođe napominje da je situacija u Crnoj Gori povoljnija, gde najniža penzija iznosi oko 450 evra, što je približno jednako ili samo malo niže od prosečne penzije u Srbiji. U poređenju sa drugim zemljama, Srbija može biti ispred samo Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije. Kritikuje i sistem „uvećanja uz penziju“, gde penzioneri sa višim primanjima dobijaju veće uvećanje, dok najsiromašniji penzioneri ostaju zapostavljeni.

Milan Grujić, predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije, takođe izražava sumnju u tvrdnje o boljim uslovima života penzionera u Srbiji. On podseća na razlike u BDP-u po glavi stanovnika, gde Luksemburg ima više od 100.000 dolara, dok Srbija iznosi samo oko 11.000 dolara. Grujić ističe da prosečna penzija ne može pokriti osnovne troškove života, posebno kada se uzmu u obzir rastuće cene.

Oba sagovornika se slažu da je realnost za mnoge penzionere u Srbiji daleko od onoga što vlasti predstavljaju. Oko 980.000 penzionera prima manje od prosečne penzije, što znači da žive u siromaštvu, dok 450.000 penzionera sa najnižim penzijama živi u bedi, ne mogući da obezbede osnovne životne potrebe.

Ova situacija otvara pitanja o budućnosti penzija u Srbiji i o tome kako će se vlasti nositi sa izazovima koji se postavljaju pred penzionere. Sa sve većim troškovima života i stagnacijom kupovne moći, penzioneri će se suočavati sa sve težim uslovima, dok se vlasti čini da se više fokusiraju na predizbornu retoriku nego na realne probleme građana. U tom kontekstu, poziv na realnu analizu i konkretne mere za poboljšanje položaja penzionera u Srbiji postaje sve važniji.