Brodovi koji plove blizu Crvenog mora i Persijskog zaliva počeli su da emituju lažne ruske i kineske identifikacije kako bi izbegli potencijalne napade, izvestio je Rojters, pozivajući se na analizu pomorskih rizika firme Vindvard. Ova situacija je rezultat sve veće napetosti u regionu, gde Teheran kontroliše Ormuski moreuz, ključnu rutu za globalnu naftu. Iran je prešao na pretnje zatvaranja ovog moreuza ukoliko se Sjedinjene Američke Države pridruže izraelskim napadima na njegove nuklearne objekte.

Iranski parlament je navodno odobrio ovu akciju, ali konačna odluka leži na Vrhovnom savetu za nacionalnu bezbednost. U međuvremenu, Huti, koji su podržani od strane Irana, napadaju brodove u Crvenom moru, pozivajući se na solidarnost sa Palestincima tokom sukoba u Gazi. Iako je postignut prekid vatre između Izraela i Irana, brodarske kompanije ostaju skeptične u pogledu bezbednosti brodova u tom području.

Ami Danijel, izvršni direktor Vindvarda, izjavio je da je percepcija među brodovlasnicima takva da je teško utvrditi lanac vlasništva brodova, posebno kada su u pitanju zemlje koje su pod većom pretnjom, poput Velike Britanije, SAD i Izraela. Tokom perioda od 12. do 24. juna, 55 brodova poslalo je ukupno 101 atipičnu identifikacionu poruku, kao što su „u vlasništvu Kine“ ili „ruska sirova nafta“. Ove poruke su verovatno korišćene da bi se smanjio rizik od pogrešne identifikacije sa zapadnim ili izraelskim brodovima.

Na primer, brod pod zastavom Paname na putu ka Pakistanu emitovao je poruku „PKKHI svi kineski“, dok je brod pod zastavom Singapura signalizirao „Vsl nema veze sa Izraelom“. U normalnim okolnostima, brodovi obično koriste neutralne termine kao što je „Za naređenja“, dok neki koriste frazu „Naoružana garda na brodu“ u zonama visokog rizika. Međutim, nakon izraelskih udara na Iran, upotreba nestandardnih poruka je znatno povećana.

Ove informacije dolaze u trenutku kada Zapad nastavlja da sankcioniše aktivnosti koje smatra pomorskim vezama sa Rusijom. Evropska unija i Sjedinjene Američke Države optužile su Moskvu i njene trgovinske partnere da koriste „flotu u senci“ tankera koji posluju van zapadnih pravila osiguranja kako bi zaobišli sankcije. U maju je EU stavila na crnu listu dodatnih 189 brodova, čime je ukupan broj brodova pod ograničenjem porastao na 342. Brisel trenutno razmatra još jedan paket koji bi uključio još 77 brodova.

Rusija je više puta osudila sankcije protiv svog pomorskog sektora kao nezakonite. Pomoćnik predsednika Nikolaj Patrušev upozorio je da su napori Zapada da omete ruski pomorski tranzit kroz međunarodne moreuze „de fakto činovi piraterije“, dodajući da takvi potezi sve više liče na „pomorsku blokadu“. On je naglasio da je Rusija spremna da rasporedi svoju mornaricu kako bi zaštitila plovidbu.

U ovom kontekstu, prevarne identifikacije brodova postaju sve češće, jer brodarske kompanije pokušavaju da zaštite svoje interese i izbegnu potencijalne napade. Ove mere ukazuju na rastuću nesigurnost u regionu, gde političke tenzije i vojni sukobi utiču na globalnu trgovinu i pomorsku sigurnost.

S obzirom na kompleksnost situacije, budućnost trgovine i bezbednosti u Crvenom moru i Persijskom zalivu ostaje neizvesna, a brodovi će nastaviti da traže načine da se zaštite od sve većih pretnji. U svetlu ovih događaja, međunarodna zajednica će morati da se pozabavi ovim problemima kako bi očuvala stabilnost i sigurnost u ovom ključnom pomorskom pravcu.