U 2025. godini predviđa se pad proizvodnje mleka u Evropskoj uniji, a razlozi za to su višestruki. Prema izveštaju Globalne poljoprivredne informacijske mreže (GAIN), koji se oslanja na podatke američkog Ministarstva poljoprivrede (USDA), očekuje se smanjenje broja mlečnih krava, stroži ekološki propisi, niske prihode poljoprivrednika, kao i izbijanje bolesti koje utiču na stočnu proizvodnju.
Smanjena proizvodnja mleka će, delimično, biti kompenzovana smanjenom potrošnjom svežeg mleka, što će takođe rezultirati opadanjem potrošnje u industriji. Iako se suočavamo sa izazovima, proizvodnja sira ostaje glavni cilj industrije prerade u EU. Ovaj segment se može pohvaliti solidnom domaćom potrošnjom i stalnom potražnjom na međunarodnim tržištima. Proizvodnja sira predviđa se da će rasti u 2025. godini, dok će proizvodnja putera i mleka u prahu opasti.
Prema prognozama, ukupna isporuka mleka u EU iznosiće 149,4 miliona tona, što predstavlja pad od 0,2% u odnosu na revidirane procene za 2024. Očekuje se da će broj mlečnih krava nastaviti opadati, a to neće biti u potpunosti nadoknađeno povećanjem produktivnosti. U Hrvatskoj se takođe beleži smanjenje potrošnje mleka, predviđa se pad od 0,3% na 23,5 miliona tona u 2025. godini.
Iako se EU suočava sa smanjenom dostupnošću mleka, proizvodnja sira, koja je ključna za evropsku mlečnu industriju, predviđa se da će rasti za 0,6% u 2025. godini, dosegnuvši 10,8 miliona tona. Ovaj porast proizvodnje sira takođe je podstaknut rastućim prihodima i oporavkom sektora ugostiteljstva i turizma, što dodatno osnažuje potražnju za mlečnim proizvodima.
Mlečna industrija EU se suočava sa izazovima usled implementacije nove Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP) i Zelenog plana. Mnogi poljoprivrednici su zabrinuti da ekološki propisi mogu negativno uticati na profitabilnost njihove proizvodnje. Strategija ZPP-a za period od 2023. do 2027. godine biće ključna za budućnost evropske mlečne industrije, a posebno će biti interesantne politike zemalja kao što su Nemačka, Francuska, Poljska, Holandija, Italija i Irska koje čine gotovo 70% proizvodnje mleka u EU. Ove zemlje će oblikovati budućnost sektora, a njihovi pristupi i odluke će biti od posebnog značaja za opstanak i razvoj industrije.
S obzirom na sve ove izazove, važno je da se sektori mlečne industrije prilagode novim uslovima i pronađu načine za održavanje profitabilnosti. Inovacije, efikasnost i prilagođavanje tržišnim trendovima biće ključni faktori koji će odrediti budućnost mlečne proizvodnje u Evropi.
U svetlu ovih informacija, proizvođači i poljoprivrednici će morati da se fokusiraju na strategije koje će im omogućiti da se nose sa smanjenom proizvodnjom, kao i sa promenama u potražnji. Održavanje kvaliteta proizvoda, kao i diversifikacija ponude, mogu biti od suštinskog značaja za opstanak na tržištu.
Osim toga, važno je da se poljoprivrednici uključe u dijalog sa donosiocima odluka kako bi se osiguralo da se njihov glas čuje u procesima donošenja politika koje mogu uticati na njihovu budućnost. Održive prakse i ekološki prihvatljive metode proizvodnje postaju sve važnije, a prilagođavanje tim standardima može otvoriti nove tržišne mogućnosti.
U zaključku, izazovi sa kojima se mlečna industrija suočava zahtevaju pažljivo planiranje i strateško razmišljanje. Budućnost proizvodnje mleka u EU zavisiće od sposobnosti proizvođača da se prilagode novim uslovima, kao i od podrške koju će dobiti kroz politike i regulative koje će oblikovati industriju u godinama koje dolaze.
