U avgustu 2023. godine, situacija na tržištu rada u Bosni i Hercegovini pokazuje zanimljive trendove, kako u Republici Srpskoj, tako i u Federaciji BiH. Prema izveštaju Agencije za rad i zapošljavanje Bosne i Hercegovine, broj nezaposlenih u Republici Srpskoj smanjen je za 0,44 odsto, što odgovara 227 lica manje u odnosu na prethodni mesec. Ovaj pomak može se smatrati pozitivnim znakom za ekonomiju Republike Srpske, koja se suočava s izazovima u zapošljavanju.

S druge strane, u Federaciji BiH zabeležen je porast nezaposlenosti od 0,37 odsto, što je ekvivalentno povećanju broja nezaposlenih za 1.303 osobe. Ovaj kontrast između dva entiteta ukazuje na različite ekonomske prilike i strategije zapošljavanja. Na kraju avgusta, ukupni broj nezaposlenih u Bosni i Hercegovini iznosio je 322.121 lice. U poređenju sa prethodnim mesecom, broj nezaposlenih povećan je za 1.181 osobu, što predstavlja porast od 0,37 odsto. Međutim, kada se uporedi sa istim periodom prošle godine, broj nezaposlenih je smanjen za 7.708 lica ili 2,34 odsto, što može ukazivati na dugoročne pozitivne trendove u zapošljavanju.

Analizirajući strukturu nezaposlenih, u avgustu je najviše kvalifikovanih radnika bilo na evidencijama zavoda i službi za zapošljavanje. Ova grupa čini 31,06 odsto ukupnog broja nezaposlenih, odnosno 100.037 osoba. Slede nekvalifikovani radnici, čiji broj iznosi 91.841, što predstavlja 28,51 odsto. Lica sa srednjom stručnom spremom čine 28,45 odsto, sa 91.648 osoba na evidenciji. Ova raspodela ukazuje na potrebu za dodatnim obrazovanjem i prekvalifikacijom radne snage, kako bi se bolje prilagodila potrebama tržišta rada.

Značajno je napomenuti da su ovi podaci dobijeni iz zvaničnih izvora, što ih čini pouzdanim za analizu trenutne situacije na tržištu rada. Pored toga, smanjenje nezaposlenosti u Republici Srpskoj može se pripisati različitim faktorima, uključujući inicijative za zapošljavanje, investicije u lokalne projekte i podršku preduzetništvu. S druge strane, izazovi u Federaciji BiH mogu uključivati strukturne probleme u ekonomiji, kao što su nedostatak investicija i slabija preduzetnička klima.

U svetlu ovih informacija, važno je da vlasti i relevantne institucije preduzmu korake kako bi unapredile situaciju na tržištu rada. To može uključivati jačanje obrazovnog sistema, podršku programima obuke i prekvalifikacije, kao i podsticanje privatnog sektora na zapošljavanje. Takođe, saradnja između različitih sektora društva može doprineti razvoju strategija koje će poboljšati zapošljivost i smanjiti nezaposlenost.

Ekonomski rast i smanjenje nezaposlenosti su prioriteti za svaku zemlju, a Bosna i Hercegovina nije izuzetak. Kroz analizu trenutnih trendova i identifikaciju ključnih izazova, moguće je razviti strategije koje će omogućiti dugoročni ekonomski prosperitet. U ovoj borbi, važno je uključiti sve relevantne aktere, uključujući vlade, poslodavce, sindikate i obrazovne institucije, kako bi se stvorio održiv ekosistem koji će podržati zapošljavanje i ekonomsku stabilnost.

U zaključku, situacija na tržištu rada u Bosni i Hercegovini zahteva pažnju i proaktivne pristupe. Dok se u Republici Srpskoj beleži smanjenje nezaposlenosti, Federacija BiH se suočava s izazovima koji zahtevaju hitna rešenja. Samo zajedničkim naporima i strateškim planiranjem moguće je obezbediti bolju budućnost za sve radnike i stvoriti uslove za održiv ekonomski rast.