U martu 2023. godine, broj radnika zaposlenih u industriji Severne Makedonije smanjen je za 4,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine, prema podacima koje je objavio Državni zavod za statistiku (DSZ) Severne Makedonije. Ovaj pad zaposlenosti ukazuje na izazove s kojima se suočava industrijski sektor u zemlji, koji je tradicionalno bio jedan od ključnih stubova ekonomije.
U prvom kvartalu 2023. godine, u poređenju sa istim tromesečjem prethodne godine, zabeležen je manji broj zaposlenih za 3,9 odsto. Ovi podaci ukazuju na trend pada zaposlenosti koji se nastavlja tokom prvih meseci godine. Uzroci ovog smanjenja mogu biti višestruki, uključujući ekonomske faktore, promene u potražnji za određenim proizvodima ili uslugama, kao i moguće strukturne promene unutar industrije.
Jedan od sektora koji je najviše pogođen ovim padom je prerađivačka industrija, koja je zabeležila smanjenje broja radnika od 4,5 procenata na godišnjem nivou. Ovaj sektor obuhvata širok spektar aktivnosti, uključujući proizvodnju hrane, tekstila, mašinske i hemijske industrije, što ga čini ključnim za ekonomsku stabilnost zemlje. Pad zaposlenosti u ovom sektoru može imati ozbiljne posledice po ekonomiju, s obzirom na to da prerađivačka industrija često zapošljava značajan deo radne snage.
Osim prerađivačke industrije, rudarstvo i vađenje kamena takođe su zabeležili pad zaposlenosti od 2,1 procenat, dok je u sektoru snabdevanja energijom smanjenje iznosilo 1,8 procenata. Ovi podaci ukazuju na to da se problemi ne javljaju samo u prerađivačkoj industriji, već i u drugim ključnim sektorima koji doprinose ekonomiji Severne Makedonije.
Smanjenje broja radnika u industriji može biti rezultat više faktora. Na primer, globalni ekonomski uslovi, inflacija i promene u potražnji za industrijskim proizvodima mogu uticati na odluke kompanija o zapošljavanju. Takođe, moguće je da kompanije sprovode restrukturiranje ili smanjenje troškova kako bi se prilagodile novim tržišnim uslovima.
U svetlu ovih podataka, važno je razmotriti mere koje bi mogle pomoći u stabilizaciji i povećanju zaposlenosti u industrijskom sektoru. Vlada i relevantne institucije mogu razmotriti različite strategije, uključujući podsticaje za investicije, obuke i edukaciju radne snage, kao i podršku malim i srednjim preduzećima, koja često igraju ključnu ulogu u zapošljavanju.
Osim toga, fokusiranje na inovacije i modernizaciju industrijskih procesa može pomoći u povećanju konkurentnosti i potražnje za radnom snagom. Ulaganja u nove tehnologije i pristupe mogu doprineti povećanju produktivnosti i otvaranju novih radnih mesta.
U zaključku, smanjenje broja radnika u industriji Severne Makedonije predstavlja izazov koji zahteva pažnju i akciju. Razumevanje uzroka ovog trenda i implementacija odgovarajućih mera može pomoći u stabilizaciji tržišta rada i podsticanju rasta zaposlenosti. U ovom kontekstu, saradnja između vlade, industrije i obrazovnog sektora biće ključna za postizanje održivog razvoja i ekonomske stabilnosti u budućnosti.
