U Nemačkoj je broj stečajeva ponovo značajno porastao, dostigavši najviši nivo u poslednjih skoro 20 godina. Prema analitičarima Instituta za ekonomska istraživanja u Haleu (IWH), u julu je zabeleženo 1.588 stečajeva među pravnim licima, što predstavlja porast od 12 procenata u odnosu na jun, kao i porast od 64 procenta u poređenju sa prosekom iz jula pre pandemije (2016-2019). Ovi podaci ukazuju na alarmantne trendove u nemačkom ekonomskom pejzažu.

Iako su brojke zabrinjavajuće, istraživači ističu da se u ovom talasu stečajeva većinom radi o manjim firmama, što znači da je ugroženost radnih mesta ograničena. Ovo je važno napomenuti, jer se često strahuje od masovnih otpuštanja i ekonomskih posledica koje bi mogle značajno uticati na tržište rada. Međutim, i dalje postoji zabrinutost zbog potencijalnog daljeg pogoršanja situacije.

Jedan od ključnih pokazatelja koji ukazuje na buduće stečajeve su tzv. „rani indikatori“. Ovi indikatori, koji predviđaju stečajeve s vremenskim pomakom od dva do tri meseca, dostigli su rekordni nivo od januara 2020. godine. U poređenju sa prošlogodišnjim maksimumom iz jula 2024, ovi indikatori su porasli za osam procenata. Predstavnik IWH, Štefen Miler, naglašava da je visina ovih ranih pokazatelja neuobičajena i ukazuje na to da će se i tokom jeseni očekivati visoke stope stečajeva.

Ekonomisti i analitičari se pitaju šta je uzrok ovog porasta stečajeva. Mnogi smatraju da su faktori poput inflacije, rastućih cena energenata i opšteg ekonomskog usporavanja značajno doprineli ovoj situaciji. U poslednjih nekoliko godina, kompanije su se suočavale sa raznim izazovima, uključujući i posledice pandemije COVID-19, što je dodatno pogoršalo ekonomske uslove.

Inflacija, koja je postala globalni problem, ozbiljno utiče na troškove poslovanja. Sa povećanjem cena sirovina i energenata, mnoge firme su se našle u situaciji gde je teško održavati profitabilnost. To je dovelo do toga da su neki preduzetnici odlučili da zatvore svoja vrata, što se odražava u porastu broja stečajeva.

Pored toga, svetla na kraju tunela u vidu oporavka od pandemije i dalje su daleko za mnoge sektore. Na primer, sektori poput ugostiteljstva i turizma još uvek se bore sa posledicama pandemije, što dodatno otežava poslovne uslove. Mnogi preduzetnici su se suočili s izazovima u pronalaženju radne snage, što je dodatno pogoršalo situaciju.

U svetlu ovih informacija, neizvesnost u ekonomiji je i dalje prisutna. Iako su mali brojevi stečajeva u pitanju, postoji realna zabrinutost da bi se situacija mogla pogoršati tokom jeseni. Analitičari preporučuju da vlada i privreda preduzmu proaktivne mere kako bi se podržali mali i srednji preduzetnici, koji su često okosnica nemačke ekonomije.

Moguće je da će se u narednom periodu fokusirati na pružanje pomoći ovim firmama kroz finansijske subvencije ili olakšice, kako bi se sprečilo zatvaranje još više preduzeća. Na taj način, ne samo da bi se smanjila stopa stečajeva, već bi se takođe doprinelo očuvanju radnih mesta i stabilnosti u privredi.

U zaključku, situacija sa stečajevima u Nemačkoj je zabrinjavajuća, ali se može ublažiti ako se preduzmu odgovarajuće mere. Očekivanja su da će se tokom jeseni broj stečajeva nastaviti povećavati, te je važno da se preduzmu koraci kako bi se podržale ugrožene firme i očuvala ekonomska stabilnost.