Bugarska ekonomija je u drugom kvartalu 2025. godine zabeležila rast od 3,1 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, što je isti tempo kao u prvom tromesečju. Ove podatke je objavio Nacionalni zavod za statistiku (NSI) u svojoj preliminarnoj proceni. Kvartalni rast bugarske privrede takođe iznosi 0,7 odsto, što je nepromenjeno u odnosu na početak godine, kako prenosi portal Novinite.

Domaća tražnja predstavlja ključni faktor ekonomskog rasta Bugarske. U drugom kvartalu 2025. godine, finalna potrošnja je porasla za 6,5 procenata u odnosu na isti period prethodne godine. Pored toga, bruto investicije u osnovni kapital su zabeležile rast od 6,7 procenata. Ovi podaci ukazuju na jačanje potrošnje i investicija, što može biti znak pozitivnih ekonomskih trendova u zemlji.

Međutim, spoljna trgovina je imala negativan doprinos ekonomiji. Izvoz je opao za 4,9 procenata u međugodišnjem poređenju, dok je uvoz smanjen za 0,6 procenata. Ovaj pad izvoza može biti rezultat globalnih ekonomskih pritisaka i promena potražnje na inostranim tržištima. Spoljna trgovina je veoma važna za svaku ekonomiju, a za Bugarsku, koja se oslanja na izvoz određenih proizvoda, smanjenje izvoza može imati dugoročne posledice.

U nominalnim vrednostima, bruto domaći proizvod (BDP) Bugarske u drugom kvartalu iznosio je 51,69 milijardi leva. Od toga, finalna potrošnja činila je čak 80 procenata ukupne vrednosti BDP-a, što ukazuje na to koliko je domaća potrošnja važna za ekonomsku stabilnost zemlje.

Ministarstvo finansija Bugarske zadržava optimističnu prognozu za budućnost, očekujući da će privredni rast zemlje u 2025. godini iznositi oko tri procenata. Ova procena se zasniva na predpostavci da domaća potrošnja ostane snažna i da globalna ekonomska situacija ostane stabilna. Takvi uslovi su ključni za održavanje rasta, jer bi svako pogoršanje globalnih ekonomskih prilika moglo negativno uticati na domaću ekonomiju.

Uzimajući u obzir sve ove informacije, može se zaključiti da Bugarska ekonomija pokazuje znake otpornosti i rasta, uprkos izazovima sa kojima se suočava na globalnom nivou. Domaća potrošnja i investicije su ključni faktori koji podržavaju ovu stabilnost, dok spoljna trgovina predstavlja izazov koji će morati biti adresiran kako bi se osigurao dugoročni rast.

Uprkos trenutnim izazovima, optimizam Ministarstva finansija može biti dobar signal za investitore i preduzeća. Ako se nastavi sa politikama koje podstiču domaću potrošnju i investicije, kao i ako se pronađu načini za poboljšanje izvoza, Bugarska bi mogla nastaviti da se razvija i jača svoju ekonomsku poziciju u regionu.

U konačnici, stabilnost i rast bugarske ekonomije zavise od sposobnosti da se odgovori na unutrašnje i spoljašnje izazove, kao i od održavanja povoljnog okruženja za investicije i potrošnju. Vreme će pokazati da li će se prognoze ostvariti i kako će se Bugarska nositi sa promenama u globalnom ekonomskom pejzažu.