Brisel – Bugarska razmatra mogućnost da zatraži izuzeće od novih američkih sankcija protiv najveće ruske privatne naftne kompanije Lukoil, jer strahuje da će te mere izazvati velike nestašice goriva širom zemlje i proteste koji bi mogli da dovedu proruske političare na vlast. Kako prenosi Politiko, bugarska vlada je već zatražila od Vašingtona objašnjenje kako može da dobije odlaganje sankcija koje će početi da važe od 21. novembra.

Vlada u Sofiji strahuje da bi sankcije mogle da zaustave rad rafinerije Burgas, koja je u vlasništvu Lukoila i obezbeđuje do 80 odsto ukupne količine goriva u Bugarskoj. Ove sankcije bi mogle dovesti do masovnih nestašica goriva, što bi izazvalo proteste građana. U tom kontekstu, analitičari smatraju da bi takva situacija mogla da ubrza pad trenutne vlade, kao i da ojača podršku predsedniku Rumenu Radevu, za kojeg se veruje da ima pro-ruske stavove. Radev je nedavno javno izneo ideju o formiranju nove političke partije.

Bivši ministar za ekologiju i član organizacije Strateške perspektive, Julijan Popov, upozorava da vlada nije adekvatno pripremljena za moguće posledice sankcija i da nema plan za izlazak Lukoila iz Bugarske. On smatra da bi nestašice goriva mogle postati verovatan scenario ukoliko se ne pronađe rešenje. Preporučuje da vlada preuzme operativnu kontrolu nad rafinerijom uz podršku „međunarodnog komiteta“ advokata i stručnjaka.

S druge strane, neki eksperti dovode u pitanje tvrdnje da bi Radev mogao pokušati da se domogne vlasti ukoliko SAD ne dozvole izuzeće od sankcija. Američki predsednik Donald Tramp je nedavno najavio sankcije protiv dve najveće ruske naftne kompanije, Rosnjeft i Lukoil, što je navelo nekoliko zemalja EU da zatraže izuzeće.

U međuvremenu, Bugarska je donela odluku o privremenoj zabrani izvoza naftnih derivata unutar Evropske unije, uključujući dizel i avionsko gorivo, kako bi zaštitila svoju energetski bezbednost i stabilnost domaćeg tržišta. Ova mera je usvojena sa 135 glasova „za“, četiri „protiv“ i 42 „uzdržana“, prenosi „Novinite“.

Prema rezoluciji parlamentarnog Odbora za budžet i finansije, zabrana je uvedena kao direktna posledica američkih sankcija ruskoj kompaniji Lukoil. Međutim, zabrana se ne odnosi na dopunjavanje goriva domaćih i stranih plovila i aviona, kao ni na snabdevanje oružanih snaga zemalja članica EU i NATO-a.

Sprovođenje ove mere povereno je direktoru Carinske agencije i izvršnom direktoru Nacionalne agencije za prihode, uz mogućnost izdavanja posebnih dozvola za izvoz ili isporuku, o čemu se mora obavestiti Parlament. Osim toga, Parlament je zatražio od šefa Državne agencije za rezerve i ratne zalihe da do 7. novembra izvrši inspekciju količina goriva uskladištenih prema Zakonu o zalihama sirove nafte i naftnih derivata.

Zakonodavci su naglasili da je cilj ove mere sprečavanje mogućeg rasta cena goriva, što bi dodatno destabilizovalo ekonomsku situaciju u zemlji. U svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija i ekonomskih pritisaka, Bugarska se suočava sa izazovima koji će oblikovati njenu budućnost, posebno u kontekstu energetske zavisnosti i političkih previranja.

Kako se situacija razvija, sve oči su uprte ka Vašingtonu i budućim odlukama koje će oblikovati energetski pejzaž Bugarske, kao i političku stabilnost u zemlji. Razgovori o izuzeću od sankcija i dalje su u toku, dok se očekuje da će bugarska vlada nastaviti da traži rešenja koja bi zaštitila interese svojih građana.