Strah od vožnje postaje sve prisutniji problem među mladim vozačima, a nova istraživanja ukazuju na to da se iza volana ne krije samo neiskustvo, već i ozbiljna anksioznost. Gust saobraćaj, učestale saobraćajne nesreće, agresivno ponašanje drugih vozača i potreba za brzim donošenjem odluka stvaraju pritisak koji mnogi mladi teško podnose. Vožnja, koja je nekada simbolizovala slobodu i nezavisnost, sada za mnoge postaje izvor napetosti i straha.

Istraživanje sprovedeno u Holandiji ukazuje na ozbiljnost problema i otvara pitanje kako savremeni način života, pritisci i ubrzan tempo utiču na mentalno zdravlje mladih vozača. Podaci sugerišu da strah od vožnje nije prolazna faza, već stanje koje može imati dugoročne posledice ako se ne prepozna i ne reši na vreme.

Prema rezultatima istraživanja, čak 43 odsto mladih vozača oseća strah ili pojačanu anksioznost tokom vožnje po mraku. Smanjena vidljivost, neosvetljeni putevi i osećaj gubitka kontrole dodatno pogoršavaju situaciju, naročito kod onih koji nemaju dovoljno iskustva. Loši vremenski uslovi, poput kiše, magle ili snega, predstavljaju dodatni izvor stresa i čine da mladi vozači osećaju nesigurnost čak i na poznatim deonicama puta.

Vožnja u gustom saobraćaju zahteva konstantnu pažnju, brzo reagovanje i procenu ponašanja drugih vozača. Istraživanje pokazuje da se 33,5 odsto mladih vozača oseća nervozno zbog ponašanja drugih vozača, uključujući agresivnu vožnju, nagla preticanja i nepoštovanje saobraćajnih pravila. Ovakve situacije dodatno narušavaju samopouzdanje i stvaraju osećaj da je vožnja nepredvidiva i opasna, što kod mnogih izaziva trajnu anksioznost.

Zabrinjava podatak da čak 13 odsto mladih vozača izbegava vožnju autoputem kad god je to moguće. Iako se autoputevi smatraju bezbednijim zbog jasne signalizacije i manjeg broja konflikata, mnogi mladi ih doživljavaju kao izuzetno stresne zbog velike brzine i gustog saobraćaja. Više od jednog od pet vozača namerno bira duže ili komplikovanije rute kako bi izbegao situacije koje doživljava kao previše zahtevne.

Anksioznost za volanom ne ostaje samo na putu – skoro 12 odsto mladih vozača navodi da strah od vožnje negativno utiče na njihov svakodnevni život. Ograničavanje kretanja, izbegavanje obaveza i oslanjanje na druge zbog straha od vožnje može dovesti do izolacije, smanjenog samopouzdanja i dodatnog psihološkog pritiska. Istraživanje takođe pokazuje da žene češće pate od ovog problema nego muškarci, što dodatno ukazuje na potrebu za većom podrškom i razumevanjem ovog rastućeg fenomena.

Strah od vožnje može imati dalekosežne posledice, ne samo na individualni nivo, već i na društveni život i profesionalne obaveze mladih vozača. Ovaj problem zahteva hitnu pažnju, kako bi se mladima pružila adekvatna podrška i alati za prevazilaženje anksioznosti. U tom smislu, edukacija o vožnji, mentalnom zdravlju i tehnikama upravljanja stresom može igrati ključnu ulogu u smanjenju straha i povećanju sigurnosti na putevima.

Sve više se postavlja pitanje kako institucije mogu pomoći mladim vozačima da se nose sa ovom izazovnom situacijom. Razvijanje programa podrške, radionica i psihološke pomoći može biti od suštinskog značaja. U ovom trenutku, važno je otvoriti dijalog o mentalnom zdravlju u kontekstu vožnje i stvoriti sigurnije okruženje na putevima za sve učesnike.

U zaključku, strah od vožnje je ozbiljan problem koji zahteva pažnju i akciju. Sa pravim pristupom i podrškom, mladi vozači mogu prevazići svoje strahove i ponovo doživeti vožnju kao simbol slobode i nezavisnosti.