Uredba o ograničenju marži, usvojena 1. septembra prošle godine, ističe 28. februara i ima za cilj da obuzda rast cena u trgovinskim radnjama te smanji inflacione pritiske. Mnogi analitičari upozoravaju da bi prestanak ove uredbe mogao dovesti do novog talasa poskupljenja. Trgovci su se protivili ovom zakonu, tvrdeći da su oni samo posrednici u lancu formiranja cena i da su im dodatna pravila otežala poslovanje, a neki su čak najavili zatvaranje prodavnica.

Tokom primene, uredba je više puta menjana, većinom u korist trgovaca, što je izazvalo mešovite reakcije. Potrošači su isprva dočekali ovu meru s optimizmom, očekujući da će dovesti do snižavanja cena za 15 do 20 posto. Iako su kod nekih proizvoda zabeleženi niži troškovi, mnogi su se žalili da „njihov novčanik nije osetio“ promene.

Država tvrdi da je uredba pomogla u obuzdavanju inflacije, koja je na kraju godine iznosila 2,7 posto. Narodna banka Srbije (NBS) predviđa da će inflacija do 2026. godine biti u okviru ciljanog raspona od 3 posto, uz odstupanje od plus ili minus 1,5 procentnih poena. NBS napominje da bi niska baza sa kraja godine mogla uticati na inflaciju, a nova pravila o sprečavanju nepoštenih trgovačkih praksi takođe će imati efekta.

Ekonomisti različito tumače situaciju nakon ukidanja uredbe. Profesor Milorad Filipović smatra da ne očekuje značajniji rast cena, osim ako poljoprivredna sezona ne bude loša, što bi moglo povećati pritisak na cene. On takođe upozorava da bi povećanje cena električne energije i naftnih derivata moglo uticati na ukupnu inflaciju. Njegov kolega, profesor Ljubodrag Savić, takođe ne očekuje ozbiljnije poremećaje i ukazuje na to da bi trgovci i proizvođači mogli naučiti iz prethodnog iskustva.

Međutim, udruženja potrošača su skeptična i očekuju povećanje cena nakon ukidanja uredbe. Predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva, Dejan Gavrilović, smatra da će se stara praksa trgovaca nastaviti. Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača takođe očekuje rast cena, naglašavajući da su se trgovci tokom važenja uredbe bunili i tražili izuzeća.

Perinčić ističe da su izmene u uredbi pokazale da administrativne mere ne mogu trajno regulisati tržišne učesnike, ali su imale i pozitivne efekte, kao što su niže cene robnih marki trgovaca. Takođe, važan mehanizam za jačanje konkurencije je platforma sa cenama koju objavljuje Ministarstvo trgovine, a koja se ažurira nedeljno.

Kako bi se potrošači zaštitili, izmenjen je Zakon o zaštiti potrošača, koji trgovcima nalaže da objavljuju aktuelne cene i njihovo kretanje. Ovo bi moglo pomoći potrošačima da bolje procene tržišne uslove i izbegnu veštački snižene cene.

Sa prestankom važenja uredbe, tržište će se suočiti sa izazovima, ali i prilikama. Važno je pratiti kako će se trgovci i proizvođači dogovoriti o novim praksama, a kako će se nove zakonske regulative odraziti na cene i konkurenciju. Ukoliko se uspešno implementiraju reforme, potrošači bi mogli imati koristi od uređenijeg tržišta i razumnijeg formiranja cena. U suprotnom, postoji rizik od ponovnog uvođenja sličnih mera, što bi moglo negativno uticati na sve učesnike na tržištu.