Kvadrat stana u Beogradu danas je u proseku skuplji za oko 350 evra u odnosu na isti period 2024. godine, što znači da za stan od 40 kvadrata umesto 120.000 evra treba izdvojiti 134.000 evra. Ova cifra oslikava kretanje cena nekretnina u protekle dve godine, a takođe daje odgovor na pitanje podstanara da li je bolje kupiti stan po ovako visokim cenama ili čekati pad cena u iznajmljenom stanu.

Mnogi su verovali da su cene „prenaduvane“ i nadali se da će tržište nekretnina doživeti korekciju, ali su gubili vreme i novac. Aleksandra Mihajlović sa portala 4zida napominje da oni koji su čekali pojeftinjenje kvadrata nisu dočekali svoje. Dr Veljko M. Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu ukazuje na to da gubici čekanja često iznose između 5% i 10% vrednosti stana na godišnjem nivou, zavisno od visine kirije, rasta cena i kamatnih stopa.

Prema podacima sa 4zida.rs, prosečna cena stanova u Beogradu porasla je sa 3.000 evra u prvom kvartalu 2024. na 3.350 evra u 2025. To je rast od oko 11%. Potencijalni kupac koji je čekao „da cene padnu“ danas bi za isti stan platio oko 14.000 evra više. Ako uzmemo u obzir i kiriju za jednosoban stan koja se kreće oko 386 evra mesečno, to znači da je čekanje u periodu od dve godine kupca koštalo gotovo 23.000 evra.

Na sajtu 4zida trenutno je aktivno oko 9.500 oglasa za prodaju stanova u Beogradu, ali je samo oko 400 stanova dostupno u cenovnom rangu do 80.000 evra. Manje od 10% ukupne ponude je realno dostupno kupcima sa nižim i srednjim budžetima. Aleksandra Mihajlović ukazuje na tri profila kupaca na tržištu. Prvi su „večiti gledaoci“ koji prate oglase, ali ne donose odluke. Drugi su kupci koji znaju šta žele i koriste prilike kao što su državne subvencije. Najbrojniji su kupci koji ne mogu da uklope svoje želje i mogućnosti, često tražeći veću kvadraturu i bolju lokaciju, ali sa budžetom koji im ne omogućava kupovinu.

Dr Veljko Mijušković ističe da je pravo vreme za kupovinu kada ona rešava realnu stambenu potrebu i kada je rata kredita održiva u odnosu na prihode. Ponuda kredita je prisutna, ali su kriterijumi stroži, a kamate visoke. Zbog rasta cena nekretnina, neki kupci ne mogu pronaći stan koji odgovara njihovim željama i budžetu, pa su primorani da biraju između lokacije, kvadrature i kvaliteta ili da ostanu na tržištu najma.

Večita dilema podstanara je da li je bolje uzeti kredit ili iznajmljivati stan. Ako se planira dugoročni boravak, kredit je često racionalniji, jer se rata pretvara u imovinu, dok je kirija trajni trošak. Mijušković ukazuje da je iznajmljivanje povoljnije samo kada je razlika između kirije i rate mala i kada postoji fleksibilnost za promenu životnih okolnosti.

Razlozi za odlaganje kupovine često su psihološki, vezani za neizvesnost i strah od pogrešne odluke. Čekanje pada cena pokazalo se kao skupa strategija, jer tržište nije donelo korekciju kakvu su neki očekivali. Kupovina stana se sve više svodi na pitanje „da li mogu da uklopim svoje mogućnosti sa onim što tržište nudi“.

U zaključku, tržište nekretnina u Beogradu pokazuje trend rasta cena, a čekanje na pad cena može doneti više gubitaka nego koristi. Potrebno je razmotriti sve aspekte pre donošenja odluke o kupovini ili iznajmljivanju stana, s obzirom na trenutne uslove i lične finansijske mogućnosti.