Neposredno pred donošenje uredbe kojom su ograničene marže u trgovinskim lancima, prosečna srpska porodica je u avgustu 2023. godine potrošila značajan deo svog budžeta na hranu. Ova situacija je dodatno pogoršana porastom cena osnovnih životnih namirnica, što je izazvalo zabrinutost među potrošačima i ekonomistima.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, troškovi za hranu su u avgustu 2023. godine za 15% veći u odnosu na isti mesec prethodne godine. Ovaj trend rasta cena hrane nije iznenađujuć s obzirom na globalne ekonomske prilike, inflaciju i probleme u snabdevanju koji su posledica raznih faktora, uključujući geopolitičke tenzije i klimatske promene.

U Srbiji, prosečna porodica se suočava sa izazovima kako da uskladi svoje mesečne troškove sa stalnim porastom cena. Naime, prema istraživanju koje je sprovela Agencija za istraživanje tržišta, oko 70% građana Srbije smatra da im je teško da pokriju osnovne troškove za život. U takvim okolnostima, donošenje uredbe o ograničenju marži trgovinskih lanaca ima za cilj da pomogne potrošačima i olakša im svakodnevni život.

Uredba, koja je usvojena od strane Vlade Srbije, predviđa da se marže na osnovne životne namirnice ne smeju kretati iznad određenog procenta, čime se želi sprečiti dalje poskupljenje hrane. Ova mera može imati pozitivan efekat na smanjenje inflacionog pritiska, ali se postavlja pitanje kako će trgovinski lanci reagovati na ovakvu odluku. Mnogi od njih se već suočavaju sa problemima zbog povećanih troškova nabavke i transporta, a ograničenje marži može dodatno otežati njihovo poslovanje.

Pored toga, važno je napomenuti da se u Srbiji sve više govori o alternativnim načinima snabdevanja hrane. Porast interesovanja za lokalne proizvode, organsku hranu i direktnu prodaju od proizvođača do potrošača može predstavljati rešenje za smanjenje troškova. Mnogi potrošači su spremni da pređu na kupovinu lokalnih proizvoda, što ne samo da pomaže u smanjenju troškova, već i doprinosi održivosti lokalne ekonomije.

Takođe, društvene mreže i online platforme igraju sve važniju ulogu u povezivanju potrošača i proizvođača. Kroz različite aplikacije i web stranice, potrošači mogu pronaći svežu hranu po povoljnijim cenama, čime se smanjuje zavisnost od velikih trgovačkih lanaca. Ovaj trend bi mogao dodatno podržati lokalne poljoprivrednike i doprinijeti razvoju održivih načina proizvodnje hrane.

S obzirom na sve navedeno, izazovi pred srpskom ekonomijom su značajni, ali postoje i mogućnosti za promene i unapređenja. Ograničenje marži može biti prvi korak ka stabilizaciji cena, ali je važno da se istovremeno razvijaju i druge mere koje će omogućiti potrošačima da se nose sa inflacijom. To može uključivati podršku lokalnim proizvođačima, poboljšanje infrastrukture za distribuciju hrane i obrazovne kampanje o zdravim i ekonomičnim načinima ishrane.

Na kraju, važno je napomenuti da će uspeh svih ovih mera zavisiti od saradnje između vlade, trgovinskih lanaca i potrošača. Samo zajedničkim radom možemo stvoriti održiviji i stabilniji sistem snabdevanja hranom koji će biti u interesu svih građana Srbije. U budućnosti, očekuje se da će se nastaviti sa analizom tržišta i potrebama potrošača, kako bi se obezbedila bolja ekonomija i kvalitet života za sve.