Cene nafte su u svetu u četvrtak ostale povišene, dostižući 111,54 dolara za barel američke sirove nafte. Ovaj skok cene dogodio se u sredu, nakon govora predsednika SAD Donalda Trampa, koji je najavio da će američke snage nastaviti napade na Iran i nije pružio informacije o mogućem završetku sukoba. U izveštaju koji je objavio Adam Ternkvist, glavni tehnički strateg za LPL Financial, naglašava se da produženi sukob može dovesti do stalnih pritisaka na inflaciju, globalni ekonomski rast, kamatne stope i procene vrednosti akcija.

Vozači u SAD su suočeni s najvišim cenama goriva od 2022. godine, što se može dovesti u vezu sa trenutnom situacijom u Iranu. Prosečna cena benzina u SAD-u ovog meseca premašila je 4 dolara po galonu (3,8 litara), pri čemu je oko polovine te cene vezano za cenu sirove nafte, dok 20% odlazi rafinerijama. U svom govoru, Tramp je zamolio Amerikance za strpljenje, što je dodatno podstaklo zabrinutost kod vozača.

Britanska RTV BBC takođe izveštava da cene nafte rastu dok akcije opadaju, nakon što je Tramp zapretio novim napadima na Iran. Cena nafte tipa „Brent“ nakratko je skočila iznad 109 dolara po barelu, dok su berze u SAD, Evropi i Aziji zabeležile pad nakon njegovog govora. Pre Trampovog obraćanja, cene nafte su pale ispod 100 dolara, u nadi da će se SAD povući iz konflikta, ali je predsednik ponovio svoje ranije stavove.

Sirova nafta tipa „Brent“, koja služi kao globalna referenca za cene, poskupela je za više od 8% u četvrtak, ali je cena ubrzo potom opala. Američka referentna nafta „West Texas Intermediate“ takođe je porasla, dostigavši više od 110 dolara po barelu, ali je i njen pritisak na tržištu ubrzo popustio. Analitičar Alberto Belorin je istakao da je rast cena bio „jasna provera tržišne realnosti“ nakon ranijeg optimizma u vezi sa mogućim prekidom vatre.

An-Sofi Korbo, bivša analitičarka gasa u BP-u, upozorila je da bi moglo proći vreme pre nego što se protok nafte vrati u normalu. Oštećenja energetske infrastrukture u regionu Zaliva zbog rata mogu potrajati između tri i pet godina. Korbo je takođe naglasila da bi poremećaj saobraćaja kroz Ormuski moreuz mogao trajati, navodeći da trenutno brodovi podležu naknadi od oko dva miliona dolara po brodu za korišćenje tog moreuza, što bi, ako postane trajno, predstavljalo ozbiljne probleme za korisnike.

U SAD-u, industrijski indeksi kao što su Džons, S&P 500 i Nasdaq pali su za više od 1% na početku trgovanja. U Velikoj Britaniji, indeks FTSE 100 je zabeležio pad u popodnevnim satima, ali je zatvoren s porastom od 0,69%. Francuski indeks Cac je zatvoren sa padom od 0,24%, dok je nemački Dax pao za 0,79%, ali su oba indeksa povratila deo svojih ranijih gubitaka. U Aziji, ključni berzanski indeksi su takođe opali nakon Trampovog govora, preokrenuvši ranije dobitke, pri čemu je japanski Nikkei 225 pao za 2,4%, a južnokorejski Kospi za 4,5%.

Berze u regionu Azije ostaju nestabilne zbog rata u Iranu, s obzirom na to da je Azija posebno ranjiva zbog svoje zavisnosti od Bliskog istoka za snabdevanje gorivom. Ova situacija dodatno komplikuje ekonomske prognoze i stvara dodatne pritiske na inflaciju i globalni ekonomski rast. U svetlu ovih događaja, vozači i investitori pomno prate kako će se situacija razvijati, dok se suočavaju sa rastućim troškovima i neizvesnošću na tržištu.