Kako se zime u Srbiji polako povlače, vozači često skidaju nogu sa gasa i smatraju da su opasnosti od vožnje prošle. Kolovozi deluju prohodno, saobraćaj se normalizuje, a gradovi se pripremaju za prolećne uslove. Međutim, topljenje snega donosi nove rizike, koji su često podmukli i neprimetni na prvi pogled. Upravo u ovom periodu dolazi do nezgoda koje mogu imati ozbiljne posledice, jer mokar asfalt, crni led i voda u neobičnim delovima automobila čine vožnju zahtevnom.

Tokom dana otopljena voda ostaje u udubljenjima i pukotinama, a noću se ponovo smrzava, stvarajući crni led. Ovaj sloj izgleda kao obična mokra podloga, ali ima minimalno trenje i potpuno nepredvidivu reakciju vozila. Najkritičnija mesta su mostovi, nadvožnjaci, prilazi tunelima i senoviti delovi puta. Jutarnja i noćna vožnja nose najveći rizik jer vozači često ne primećuju problem sve dok ne bude prekasno. Svaka nepažnja u ovom periodu može rezultirati ozbiljnom nezgodom.

Osim crnog leda, vozači se suočavaju i s problemom smanjene vidljivosti zbog prljavštine na staklu. Topljenje snega podiže blato, so i sitnu prljavštinu sa kolovoza koja završava na šoferšajbni, drastično umanjujući vidljivost. Mnogi vozači shvate ovaj problem tek kada im tečnost za pranje stakla nestane. Korišćenje letnjih tečnosti ili obične vode može biti katastrofalno, jer se one mogu smrznuti pri niskim temperaturama i zapušiti sistem za pranje stakala. Zimska tečnost sa tačkom smrzavanja od najmanje minus 20 stepeni ostaje obavezna čak i kada su dnevne temperature pozitivne.

Topljenje snega stvara probleme i van kolovoza. Voda i prljavština se skupljaju oko pragova, u prostoru točkova i ispod gumenih zaptivki na vratima. Tokom noći, sve to može zalediti, otežati otvaranje vrata i čak oštetiti zaptivke. Redovno brisanje ivica vrata i nanošenje silikonskog spreja može sprečiti pucanje gumenih delova i dugoročno sačuvati automobil. Ovaj mali trik čini veliku razliku u prelaznom periodu iz zime u proleće.

Takođe, topljenje snega povećava rizik od manjih odrona, naročito na brdskim i planinskim deonicama. Voda destabilizuje kamenje i zemljište, pa sitni odroni često završavaju na kolovozu, predstavljajući ozbiljnu prepreku koju vozač može primetiti prekasno. Malo dodatne pažnje, prilagođena brzina i dobro planiranje puta mogu sprečiti nezgode. Prelaz između snega i suvog asfalta jedan je od najzahtevnijih perioda u vožnji, pa oprez nikada nije previše.

Vozači bi trebalo da budu svesni svih ovih rizika i da se ponašaju odgovorno na putu. Uskoro dolazi proleće i veće temperature, ali vožnja u prelaznom periodu zahteva dodatnu pažnju i oprez. Bez obzira na to koliko se činilo da su uslovi vožnje normalni, uvek postoji mogućnost skrivenih opasnosti koje mogu ugroziti vozače i putnike.

U zaključku, vozači bi trebali da budu spremni na sve izazove koje donosi prelaz iz zime u proleće. Svesno upravljanje vozilom, redovno održavanje i pažnja na uslove na putu mogu značajno smanjiti rizik od nezgoda tokom ovog kritičnog perioda. Oprez je ključ za sigurnu vožnju i sprečavanje potencijalno opasnih situacija na putu.