Ekonomista Ervin Pašanović je istakao da je cilj „Crnog petka“ da podstakne domaću ekonomiju i poveća društveno okupljanje. On je u razgovoru za Tanjug naglasio da na uspešnost ovog fenomena značajno utiče ulazak Kine na svetsko tržište.

„Crni petak“ u Sjedinjenim Američkim Državama predstavlja deo šire praznične potrošačke sezone. Tokom ovog perioda, trgovci nude značajna sniženja kako bi ispražnili godišnje zalihe i pripremili se za nove proizvode. Pašanović je objasnio da je „Crni petak“ nastao kao marketinška i prodajna kampanja koja označava kraj trgovinske godine. Ovaj koncept veoma uspešno funkcioniše već decenijama, pre nego što je Kina postala ključni igrač na globalnom tržištu.

U Americi, „Crni petak“ ima poseban značaj za domaću ekonomiju, jer se većina proizvoda proizvodi unutar zemlje. Ovaj događaj stvara veliki promet i podstiče potrošnju, što direktno utiče na ekonomski rast. Pašanović je ukazao na to da je situacija u kojoj se nalazimo danas znatno drugačija zbog pristupa proizvoda iz Kine, koja je postala dominantna sila u globalnoj trgovini.

Ulazak Kine na svetsko tržište promenio je dinamiku potrošnje i proizvodnje. Dok su ranije američki potrošači uglavnom birali domaće proizvode, danas su im dostupni jeftiniji kineski proizvodi, što može smanjiti potražnju za domaćim. Ovo je izazov za američke trgovce koji se bore da održe profitabilnost dok se suočavaju sa konkurencijom iz Kine.

Pašanović je dodao da „Crni petak“ ne predstavlja samo priliku za kupovinu, već i trenutak kada se porodice i prijatelji okupljaju da zajedno uživaju u šopingu. Ovaj aspekt društvenog okupljanja je od suštinske važnosti, jer doprinosi jačanju međuljudskih odnosa i zajedništva.

U kontekstu Srbije, „Crni petak“ je sve više postao popularan događaj, iako se još uvek nalazi u fazi razvoja. Trgovci u Srbiji su prepoznali potencijal ovog fenomena, i mnogi su počeli da nude popuste tokom ovog perioda kako bi privukli kupce. Pašanović je naglasio da je važno da se ovaj događaj prilagodi lokalnim potrebama i da se izgrade tradicije koje će doprineti razvoju domaće ekonomije.

U poslednjih nekoliko godina, srpsko tržište je sve više otvoreno za globalne trendove, a „Crni petak“ je postao deo šopinga i potrošačkih navika. Međutim, ekonomisti upozoravaju da je važno održati ravnotežu između potrošnje i domaće proizvodnje kako bi se osigurao održiv ekonomski rast.

S obzirom na sve ove aspekte, „Crni petak“ može biti prilika za domaće potrošače da uštede novac, ali i da podrže lokalne trgovce. Pašanović veruje da je neophodno razvijati svijest o značaju podrške domaćim proizvođačima i trgovcima, posebno u vreme kada je globalizacija sve prisutnija.

U zaključku, „Crni petak“ predstavlja značajan događaj koji može imati pozitivan uticaj na domaću ekonomiju, ali je važno da se razvije svest o važnosti podrške lokalnim proizvođačima. S obzirom na to da se tržište stalno menja, trgovci i potrošači moraju biti spremni da se prilagode novim uslovima i prilikama koje se pružaju. Na taj način, „Crni petak“ može postati više od samo dana velikih popusta; može postati simbol zajedništva i podrške domaćoj ekonomiji.