Visoke letnje temperature predstavljaju ozbiljan zdravstveni rizik za radnike širom Evrope, od italijanskih farmi do nemačkih skladišta. Toplotni stres može izazvati toplotnu iscrpljenost, toplotni udar, pa čak i smrt, a posledice se mogu javiti i nekoliko sati ili dana kasnije. Napori koje telo ulaže da se rashladi mogu dovesti do problema sa bubrezima i pogoršati srčane bolesti, respiratorne tegobe i mentalno zdravlje. Ove opasnosti postale su očigledne tokom brutalnih toplotnih talasa, kada je, na primer, 51-godišnja čistačica ulica u Barseloni srušila i umrla nekoliko sati nakon završetka smene. Španske vlasti istražuju moguću povezanost njene smrti s toplotnim talasom.

Za razliku od drugih ekoloških zdravstvenih opasnosti, poput zagađenja vazduha, u Evropskoj uniji ne postoje jedinstvena pravila o izloženosti toploti za radnike. Svaka država članica je zadužena da donese sopstvene zakone o ovoj temi. Postavlja se pitanje kada je zapravo previše vruće za rad i šta radnici mogu preduzeti da zaštite svoje zdravlje tokom toplotnih talasa.

Visoke temperature nisu jedini zdravstveni rizik tokom toplotnih talasa. „Temperatura vlažne kugle“ (WBGT) smatra se boljim pokazateljem toplotnog stresa za fizički aktivne radnike jer uzima u obzir toplotu, vlažnost, vetar i sunčevu svetlost. WBGT uključuje četiri nivoa pretnje: nizak, povišen, umeren, visok i ekstreman. Temperatures iznad 29 do 32 stepena Celzijusa se smatraju ekstremnom pretnjom za dobrobit radnika, značajno povećavajući rizik od bolesti izazvanih toplotom, posebno za ljude koji obavljaju fizički zahtevne poslove.

Ekstremna vrućina je posebno opasna za one koji rade napolju, uključujući građevinske radnike, poljoprivrednike i pripadnike hitnih službi. Međutim, i zaposleni u zatvorenom prostoru, naročito oni u loše rashlađenim ili neprovetrenim prostorijama, takođe mogu biti izloženi riziku. Prema podacima Evropske agencije za bezbednost i zdravlje na radu (EU-OSHA), na globalnom nivou, ekstremna vrućina godišnje usmrti skoro 19.000 radnika, a u EU je zabeležen porast smrtnosti povezanih s toplotom na radnom mestu od 42 odsto od 2000. godine.

Važno je da radnici budu svesni rizika. Alesandro Marinjaćo, direktor istraživanja na Nacionalnom institutu za osiguranje od povreda na radu (INAIL) u Italiji, naglašava da mnogi ljudi ne shvataju da su izloženi riziku od toplotnog stresa, posebno mladi i zdravi. Njegov tim razvio je alat za mapiranje dnevnih nivoa rizika za radnike u zavisnosti od fizičke zahtevanosti posla i da li se obavlja na suncu ili u hladu.

Zdravstveni stručnjaci savetuju radnicima da prate svoje fizičke simptome kao što su vrtoglavica, umor, glavobolja, mučnina, grčevi u mišićima i konfuzija. Ako osete simptome toplotnog stresa, treba odmah prekinuti s radom, popiti vodu, skinuti višak odeće i potražiti hladno mesto. Ukoliko se ne rashlade u roku od 30 minuta, neophodno je potražiti hitnu medicinsku pomoć.

Neke zemlje EU, poput Nemačke, Slovenije, Mađarske, Belgije, Kipra, Grčke, Španije, Francuske i Italije, imaju pravila za zaštitu radnika od toplotnog stresa. U Francuskoj, na primer, poslodavci su obavezni da obezbede svežu vodu za piće i prilagode radno okruženje kako bi zaštitili radnike od ekstremnih vrućina. U Italiji su tokom poslednjeg toplotnog talasa zabranili rad na otvorenom tokom najtoplijih sati dana.

Iako EU zahteva da poslodavci zaštite zdravlje i bezbednost radnika, ne postoji specifičan zakon o toplotnom stresu. Radnici imaju pravo da odbiju da rade kada su suočeni s pretnjom po svoju fizičku bezbednost, ali je potrebna jača primena zakona. ETUC poziva na donošenje novih zakona koji bi zaštitili radnike tokom toplotnih talasa, uključujući pravo na lekarske preglede i mogućnost odbijanja rada bez posledica ako veruju da bi rad na ekstremnoj vrućini ugrozio njihovo zdravlje.