Članice Evropske unije su izrazile ozbiljnu zabrinutost zbog predloženih izmjena koje bi dodatno osnažile ovlašćenja Evropskog parlamenta. U pismu koje je procurilo u javnost, nekoliko vlada je zaprijetilo da će pokrenuti pravne postupke protiv Evropske komisije ukoliko se ove promjene usvoje. Ova situacija dodatno komplikuje već napete odnose unutar institucija EU, posebno u kontekstu nedavnih debata o budućnosti Unije.

Prema informacijama iz diplomatskih krugova, članice EU su zabrinute da bi proširenje ovlašćenja Parlamenta moglo oslabiti ulogu nacionalnih vlada i dovesti do nerazmjernog povećanja moći institucije koja, prema njihovom mišljenju, već ima previše uticaja. Ove sumnje dolaze u trenutku kada se EU suočava sa raznim izazovima, uključujući političku fragmentaciju, migrantsku krizu i ekonomske posljedice pandemije.

U pismu se navodi da bi ovakve promjene mogle dovesti do „neprihvatljivih posljedica“ po strukturu vlasti unutar EU. Članice koje se protive ovim izmjenama smatraju da bi jačanje Parlamenta moglo smanjiti efikasnost donošenja odluka i otežati koordinaciju među državama članicama. Neki od lidera su čak sugerisali da bi ovo moglo dovesti do „povratka nacionalizma“ unutar Unije, što bi moglo ugroziti temeljne principe zajedničkog djelovanja.

S druge strane, pristalice proširenja ovlašćenja Evropskog parlamenta tvrde da je to neophodno za jačanje demokratskog legitimiteta EU. Oni ističu da bi veća moć Parlamenta omogućila bolju reprezentaciju građana i jaču kontrolu nad aktivnostima drugih institucija, uključujući Evropsku komisiju. Ova strana smatra da bi jačanje Parlamenta moglo doprineti većoj transparentnosti i odgovornosti u radu EU.

U ovom trenutku, situacija je dodatno komplikovana nedavnom odlukom Evropskog parlamenta da usvoji nekoliko važnih zakona koji se odnose na klimatske promjene i digitalizaciju. Ovi zakoni su naišli na otpor nekih članica, koje smatraju da se donošenje ovakvih odluka bez adekvatne konsultacije sa državama članicama može smatrati nelegitimnim.

U međuvremenu, Evropska komisija se suočava sa pritiscima da odgovori na zabrinutosti članica i pruži dodatna objašnjenja o razlozima za predložene izmjene. Predsednica Komisije, Ursula von der Leyen, naglasila je da je cilj ovih reformi jačanje zajedničkog delovanja EU i postizanje boljih rezultata za sve građane. Ona je pozvala članice da se usredsrede na zajedničke ciljeve i izazove, umesto da se fokusiraju na unutrašnje razlike.

Analitičari smatraju da bi ova situacija mogla dovesti do ozbiljne krize unutar EU, ukoliko se ne pronađe kompromis. Neki čak upozoravaju da bi ovi sporovi mogli dodatno oslabiti poziciju EU na globalnoj sceni, posebno u svetlu rastuće konkurencije sa drugim ekonomijama poput Kine i Sjedinjenih Američkih Država.

U svetlu ovih događaja, mnoge članice EU pozivaju na hitne sastanke kako bi se razgovaralo o budućnosti institucija i načinu donošenja odluka unutar Unije. Očekuje se da će se ovi razgovori nastaviti u narednim nedeljama, a od njih zavisi budućnost ne samo Evropskog parlamenta, već i celokupne EU.

S obzirom na to da je situacija vrlo dinamična, teško je predviđati ishod ovih pregovora. Međutim, jasno je da će trenutni sporovi imati dalekosežne posledice po funkcionisanje EU, i da će biti potrebno mnogo truda i kompromisa da bi se postigla stabilnost i jedinstvo među članicama. U međuvremenu, građani EU posmatraju situaciju sa zabrinutošću, nadajući se da će njihove vlade pronaći rešenja koja će omogućiti jaču i koherentniju Uniju.