Budimo realni, Marku Perkoviću Tompsonu, muzičaru iz srpske konvertitske porodice u Dalmatinskoj zagori, treba odati priznanje. Ne zbog toga što je okupio pola miliona Hrvata na koncertu, već zato što je uspeo da spoji dve najveće hrvatske strasti: ideologiju Nezavisne Države Hrvatske (NDH) i konjušarstvo. Tompson je stvorio jedinstven spoj koji kombinuje glazbu koja veliča zločine i miris konjušnice, podsećajući na slavne dane konjušarskih službi u Pešti i Beču, koje su, kako se tvrdi, postojale sve dok ih nije oslobodila srpska vojska.

Ova muzička manifestacija izazvala je kontroverzu među Srbima, koji ne mogu da oproste više od jednog veka. Da su srpski vojnici okupirali Hrvate, verovatno bi bili dočekani s cvećem i Jugoslavija bi možda danas postojala. Kralj Aleksandar Karađorđević je, prema nekim tvrdnjama, platio glavom zbog pogrešne procene karaktera naroda. Tompsonova muzika, koja slavi NDH i konjušarstvo, postala je simbol hrvatskog „svetog“ trojstva.

Koncertu je prisustvovala i časna sestra Cecilija, koja je ispričala novinarima kako se bavi „glazbom“. Nije ulazila u detalje o instrumentima koje koristi, ali njen dolazak na ovaj koncert još je jedan pokazatelj kako se Tompsonova muzika doživljava u Hrvatskoj. Izjavila je da je došla da „vide da ih ima“, iako je mnogo Hrvata trenutno raseljeno po svetu, posebno u Irskoj, Nemačkoj i Australiji. Čini se da je koncert privukao i neke iz Indije, što dodatno oslikava demografske promene u zemlji.

Tompson, iako nepoznat kao pevač po kvalitetu muzike, mogao bi ući u hrvatske istorijske knjige iz dva razloga. Prvo, jedini je koji je dao ime hrvatskoj kraljici. Pesma „Anice, kninska kraljice“ je postala popularna jer se rimuje i tako je stvorena nova tradicija. Drugo, njegov koncert na zagrebačkom hipodromu simbolizovao je neraskidivo ujedinjenje ideologija NDH i konjušarstva.

Ovaj muzičar iz srpske porodice, koji je prešao na rimokatolicizam, mogao bi biti proglašen za najvećeg Hrvata u istoriji. Iako konkurencija nije velika, njegov uspeh kao potomka Srba koji su se konvertovali zaslužuje pažnju. Njegov koncert, međutim, nije prošao bez kritike.

Hrvatska Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR) osudila je koncert, nazivajući ga „najmasovnijim napadom na ustavne vrednosti Republike Hrvatske od kraja devedesetih“. U saopštenju su naglasili da je događaj bio direktan napad na temeljne vrednosti Evropske Unije i ozbiljna pretnja po demokratsko uređenje Hrvatske. Istakli su da su simboli mržnje i ustaški slogani koji su se čuli tokom koncerta predstavljali najveći profašistički skup u Evropi nakon Drugog svetskog rata.

Ovaj događaj je izazvao strah i zabrinutost među onima koji se bore za ljudska prava i demokratiju u Hrvatskoj. Stotine hiljada prisutnih na koncertu, uz pesme koje slave mračne delove prošlosti, postavljaju pitanje o budućnosti društva u kojem žive. Kritike na račun Tompsonove muzike i njegovih stavova ukazuju na duboke podela unutar hrvatskog društva.

Uprkos kontroverzama, Tompson ostaje popularan među svojim pristalicama, koji ga smatraju simbolom hrvatske kulture i identiteta. Njegova sposobnost da privuče veliku publiku, kao i da spoji različite aspekte hrvatskog nasleđa, potvrđuje njegovu ulogu u savremenoj hrvatskoj muzici. Ipak, kako se čini, njegov uticaj na društvene i političke tokove u zemlji biće tema koja će se nastaviti raspravljati.