Crna Gora bi danas na Među vladinoj konferenciji trebalo da zatvori još jedno pregovaračko poglavlje – Transevropske transportne mreže, čime će zatvoriti 14 od ukupno 33 poglavlja. Ovaj događaj predstavlja značajan korak ka integraciji Crne Gore u Evropsku uniju, s obzirom na to da su pristupni pregovori započeli 2012. godine. Vlasti u Crnoj Gori planiraju da do kraja godine zatvore preostalih 19 poglavlja, sa ambicijom da zemlja postane članica EU do 2028. godine. Ova ambicija se često ističe u javnim nastupima crnogorskih zvaničnika.

Analitičari u Podgorici međutim upozoravaju da je takav plan preambiciozan i teško ostvariv, čak i uz veliku podršku koju Crna Gora ima od Brisela i snažnu želju za proširenjem EU. Takođe, istraživanja pokazuju da oko 70 procenata građana podržava učlanjenje u EU, što dodatno komplikuje situaciju. Na prethodnoj Među vladinoj konferenciji u decembru, Crna Gora je zatvorila pet pregovaračkih poglavlja, a to je bio značajan uspeh u procesu pridruživanja.

Jedno od najproblematičnijih poglavlja bilo je ono koje se odnosi na poljoprivredu. Francuska je smatrala da Crna Gora nije ispunila evropske standarde u ovoj oblasti, međutim, nakon intenzivne diplomatske aktivnosti i direktnih razgovora između crnogorskog predsednika Jakova Milatovića i francuskog predsednika Emanuela Makrona, Francuska je odlučila da odobri zatvaranje ovog poglavlja. Tako je Crna Gora uspela da zatvori ukupno pet poglavlja u jednom trenutku.

Na početku godine, zatvoreno je još jedno poglavlje koje se odnosi na finansijski nadzor, što znači da je sada ukupno zatvoreno 13 od 33 poglavlja. Ipak, situacija nije bez problema. U međuvremenu, vladajuća većina je, uz podršku manjinskih stranaka, usvojila sporne zakone o unutrašnjim poslovima i Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB), za koje Evropska unija tvrdi da nisu u potpunosti usklađeni sa evropskim standardima. Predstavnici vlasti su međutim tvrdili suprotno, insistirajući da su ovi zakoni u skladu sa evropskim pravilima.

Opozicija je, reagovajući na ove poteze, odlučila da napusti predsedavajuća mesta u parlamentarnim odborima, što je dovelo do nove političke krize. Predsednik države Jakov Milatović je izrazio snažno protivljenje ovim zakonima i vratio ih na ponovno odlučivanje, ne potpisujući ih. Uprkos njegovom protivljenju, vladajuća većina se čini odlučnom da ne odustane, dajući policiji veća ovlašćenja u postupcima protiv policajaca i merama tajnog nadzora. Očekuje se da će ti zakoni ponovo biti usvojeni, nakon čega će predsednik, prema Ustavu, biti obavezan da ih potpiše.

Osim toga, postoji zabrinutost zbog nedostatka presuda u slučajevima korupcije i organizovanog kriminala. Jasno je da Brisel zahteva da se ti postupci završe. Brojni su postupci pokrenuti, ali se na presude čeka godinama. Mnogi bivši funkcioneri, uključujući nekadašnjeg glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića, trenutno su u pritvoru. Prvostepena presuda do sada je doneta samo u slučaju bivše moćne čelnice crnogorskog pravosuđa Vesne Medenice, koja je osuđena na deset godina zatvora, dok je njen sin Miloš u bekstvu, a odgovornost za to prebacuje se na policiju ili sudstvo.

U svetlu svih ovih izazova, Crna Gora se suočava sa komplikovanim procesom pristupanja EU, dok istovremeno pokušava da ispuni neophodne reforme i reši tekuće političke i pravne probleme. U narednim mesecima, jasno će biti koliko će ovakvi izazovi uticati na ambicije Crne Gore za članstvo u Evropskoj uniji.