U Moskvi se sve više spekuliše o mogućoj isporuci krstarećih raketa „Tomahavk“ Ukrajini od strane Sjedinjenih Američkih Država, što bi moglo izazvati ozbiljan odgovor Rusije. Aleksej Žuravljov, prvi zamenik predsednika Odbora za odbranu Državne dume, naglasio je u razgovoru za RTVI da Rusija ima spreman adekvatan odgovor u obliku raketnog sistema „Orešnik“.

Žuravljov je istakao da bi odluka o isporuci ovih raketa predstavljala direktan prelazak crvene linije i otvoreno uključivanje Sjedinjenih Država u sukob. On je podsetio na to da su već ranije postojala odobrenja za ovakve isporuke u vreme administracije Džoa Bajdena, a sada zavisi od nove garniture u Beloj kući. Prema njegovim rečima, „Tomahavk“ nije dostupan svim članicama NATO-a, već ga koriste samo Velika Britanija i Holandija, i to pod strogim nadzorom Pentagona.

Žuravljov je upozorio da bi eventualno prebacivanje ovih projektila u ruke ukrajinskih snaga omogućilo Moskvi da aktivira sistem „Orešnik“ protiv američkih ciljeva. On je dodao da odgovor Rusije u tom slučaju neće biti ograničen na retoriku, ukazujući na to da bi posledice mogle biti znatno ozbiljnije od diplomatskih izjava.

Dok Moskva šalje jasne poruke o svojim namerama, u Vašingtonu se i dalje vodi rasprava o ovom pitanju. Potpredsednik SAD, Dž. D. Vens, izjavio je da konačna odluka o isporuci zavisi od predsednika Donalda Trampa. On je naglasio da je pitanje na stolu i da su razmatranja u toku, dodajući da su tehnički aspekti već razrađeni, a preostaje samo političko odobrenje.

Scenario koji je do nedavno izgledao kao daleka mogućnost danas se sve više čini kao realna opcija. Pitanje ostaje hoće li „Tomahavk“ zaista završiti u Ukrajini i kako bi Rusija odgovorila aktiviranjem „Orešnika“. U Moskvi su jasno stavili do znanja da bi njihova reakcija bila brza i odlučna.

Ova situacija ukazuje na sve veće tenzije između Rusije i Zapada, posebno u svetlu aktuelnog sukoba u Ukrajini. Istraživači i analitičari ocenjuju da bi isporuka „Tomahavka“ mogla dramatično promeniti tok sukoba i povećati rizik od direktnog sukoba između NATO-a i Rusije. U tom kontekstu, Vašington se suočava sa teškim odlukama o tome kako da postupi bez dodatnog eskaliranja napetosti.

Rusija je već u više navrata naglašavala da se ne boji direktnih pretnji i da je spremna da zaštiti svoje nacionalne interese. Ova vrsta vojnih i političkih tenzija može dovesti do ozbiljnih posledica ne samo za region, već i za globalnu stabilnost. U svetlu ovih dešavanja, očigledno je da će naredni potezi Sjedinjenih Američkih Država biti od ključnog značaja za dalji razvoj situacije.

Jasno je da se međunarodna zajednica s pažnjom prati događaje i razmatra sve moguće scenarije. U ovom trenutku, ključna pitanja ostaju: koliko daleko su Sjedinjene Američke Države spremne da idu u podršci Ukrajini, i kako će Rusija reagovati na eventualne provokacije? S obzirom na sve veće tenzije, odgovor na ova pitanja može imati dalekosežne posledice.

U svetu gde se vojni konflikti mogu brzo eskalirati, međunarodna zajednica mora ostati na oprezu i raditi na smanjenju tenzija kako bi se izbegli neželjeni sukobi. Razgovori i diplomatski napori su ključni u ovakvim situacijama, a svaka odluka će biti pomno praćena od strane svih strana uključenih u sukob.