Vlada Srbije je usvojila zaključak koji preporučuje poslodavcima da zaposlenima omoguće nerad na Badnji dan, koji se obeležava 6. januara. Iako je ova preporuka važna, ona nema obavezujući karakter jer Badnji dan nije zakonom utvrđen kao državni praznik. To znači da odluku o tome da li će 6. januar biti neradan dan donosi svaki poslodavac pojedinačno.

Da bi Badnji dan postao neradan za sve zaposlene, neophodna je izmena Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji. Do tada, poslodavci imaju slobodu da odluče da li će raditi ili ne na taj dan. Ovaj zakonodavni okvir stvara neizvesnost za zaposlene koji se nadaju da će moći da provedu Badnji dan sa porodicom ili na drugi način proslaviti ovaj značajan datum u srpskom kalendaru.

S obzirom na to da Badnji dan nije zakonom predviđen kao neradan, zaposleni koji rade tog dana nemaju automatski pravo na uvećanu zaradu ili posebnu dnevnica. Međutim, Zaključak Vlade sadrži dodatnu preporuku za poslodavce koji se bave delatnostima od javnog interesa, kao što su zdravstvo ili komunalne usluge, gde je neprekidan rad neophodan. Ovim poslodavcima se savetuje da zaposlenima koji rade na Badnji dan obezbede prava kao da rade na dan praznika koji je neradan, ali to ostaje na volji samih poslodavaca.

Prema članu 108. stav 1. tačka 1) Zakona o radu, zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za rad na dan praznika koji je neradan, najmanje 110% od osnovice. Međutim, ova odredba se ne primenjuje automatski na Badnji dan, već samo ako poslodavac odluči da prihvati preporuku Vlade.

U vezi sa neradnim danima u Srbiji, godina 2026. donosi više prilika za produžene vikende i mini-odmore. Godina je počela sa dva neradna dana, 1. i 2. januar, koji su se nadovezali na vikend. Sledeći neradni dani dolaze u februaru, kada se obeležava Dan državnosti od 15. do 17. februara. Tokom marta, 20. mart je prvi dan Ramazanskog bajrama, koji je neradan za pripadnike islamske zajednice.

U aprilu će se obeležiti Uskršnji praznici, gde će katolici i pripadnici drugih hrišćanskih zajednica imati neradne dane od 3. do 6. aprila, dok će pravoslavni Uskršnji praznici biti od 10. do 13. aprila. Praznik rada se obeležava 1. i 2. maja, a prvi dan Kurbanskog bajrama pada na 27. maj, što je takođe neradan dan.

U septembru će pripadnici jevrejske zajednice imati neradni dan 20. septembra, kada se obeležava Jom Kipur. Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležiće se 11. novembra, a 25. decembar, kada se proslavlja Božić kod katolika i drugih hrišćanskih zajednica, takođe će biti neradan dan.

Važno je napomenuti da se preporuke Vlade i zakonski okviri često menjaju, stoga je preporučljivo da zaposleni redovno prate najnovije informacije o neradnim danima i pravima koja im pripadaju. U tom smislu, poslodavci bi trebali biti u kontaktu sa svojim zaposlenima i obezbediti jasne informacije o radnim obavezama tokom praznika.

U zaključku, Badnji dan kao značajan datum u srpskoj tradiciji i kulturi može biti prilika za okupljanje porodice i prijatelja, a preporuka Vlade Srbije da omogući nerad na taj dan predstavlja korak ka poštovanju običaja i tradicija, iako konačna odluka ostaje na poslodavcima.