Razlike između muškaraca i žena su prisutne u mnogim aspektima, uključujući biološke, psihološke, i sportske dimenzije. Biološki, žene u proseku žive duže od muškaraca, a ovaj trend se primećuje i u Srbiji, gde žene žive pet godina duže. Osim toga, istraživanja su pokazala da su žene često izdržljivije od muškaraca u ekstremnim uslovima, kao što je pokazalo takmičenje na maratonu u Bostonu 2018. godine. Tokom tog maratona, loši vremenski uslovi su rezultirali većim procentom odustajanja među muškim trkačima nego među ženama, što dovodi do zaključka da žene mogu biti jači pol u određenim situacijama.

U kontekstu sporta, Antidoping agencija Srbije je sprovela analizu doping kontrola u poslednjih 19 godina. Ova analiza je rezultirala važnim otkrićem o razlikama u zloupotrebi doping supstanci između polova. U periodu od 2006. do 2024. godine sprovedeno je ukupno 14.919 doping kontrola, pri čemu je 73% njih obavljeno na muškarcima, dok je samo 27% kontrola bilo na ženama. Statistika pokazuje da su muškarci mnogo skloniji kršenju antidoping pravila, sa 87% povreda pravila koje su počinili muškarci, naspram samo 13% kod žena.

Ova istraživanja pokazuju da su muški sportisti skloniji zloupotrebi zabranjenih supstanci, a takođe su otkrivene i razlike u vrstama supstanci koje koriste. Na primer, kod muškaraca su anabolički steroidi najčešće korišćeni, prisutni u čak 18 različitih sportova, dok su kod žena anabolički agensi pronađeni uglavnom u bodibildingu, boksu i odbojci. Ove razlike ukazuju na različite pristupe i potrebe između muških i ženskih sportista.

U istraživanju je primećeno da muškarci često koriste stimulansne droge i kanabinoide, dok su žene sklonije korišćenju diuretika i maskirajućih agenasa, što može biti povezano sa potrebom za kontrolom telesne težine i estetskim zahtevima u sportovima kao što su gimnastika i ples. Ovi obrasci korišćenja doping supstanci sugerišu da su razlozi za zloupotrebu različiti za oba pola, pri čemu su muškarci više fokusirani na fizičku snagu i performanse, dok žene često teže estetskim standardima.

Jedan od ključnih zaključaka ovog istraživanja jeste potreba za prilagođenim pristupom u edukaciji sportista o rizicima dopingovanja. Razumevanje razlika između polova može pomoći u razvoju ciljanih strategija za prevenciju zloupotrebe doping supstanci, čime se može doprineti očuvanju integriteta sporta. Kako bi se postigao čist sport, od suštinskog je značaja da se razumeju biološke, psihološke i socijalne razlike koje utiču na sportiste.

U budućnosti, važno je da se fokusiramo na edukaciju koja će uzeti u obzir specifične potrebe muških i ženskih sportista, kako bi se sprečila zloupotreba doping sredstava. Ova studija predstavlja važan korak ka razvoju efikasnijih strategija u borbi protiv dopingovanja, što može doprineti zdravijoj sportskoj zajednici u Srbiji. Učvršćujući znanje o ovim razlikama, možemo očekivati odgovornije ponašanje sportista i jačanje etičkih standarda u sportu.