Istraživanja javnog mnjenja u Sjedinjenim Američkim Državama pokazuju da rejting Donalda Trampa opada i približava se rekordno niskim vrednostima, ali on i dalje održava snažan uticaj na ključnu grupu birača. Godinu dana nakon početka svog drugog mandata, Tramp je, prema anketama, jedini predsednik koji ima manju popularnost od sebe iz vremena svog prvog mandata.

Prema istraživanju centra „Pju riserč“, koje je objavljeno nedavno, samo 37% Amerikanaca pozitivno ocenjuje Trampov dosadašnji učinak. Slične podatke je u decembru izneo i „Galup“. Uočljivo je da su Trampov rejting značajno narušili stavovi pristalica demokrata, među kojima mu podrška iznosi jednocifren procenat.

Osim toga, opala je podrška umerenih birača, koji se ne izjašnjavaju kao republikanci ili demokrate, a koji su igrali ključnu ulogu u njegovom dolasku na vlast. U anketi „Galupa“ samo jedan od četiri nezavisna birača odobrava Trampov učinak. I podrška među republikancima je opala, ali i dalje ostaje u „pozitivnoj zoni“, s više od polovine njih koji podržavaju njegovu politiku.

Džon Mark Hansen, politikolog sa Univerziteta u Čikagu, komentariše situaciju govoreći da imamo predsednika koji ima istorijski nisku podršku, ali da je ona među njegovim pristalicama izuzetno čvrsta. „Izgleda da gotovo ništa ne može da odvoji verovatno 80-85% republikanskih birača od njega“, ističe Hansen.

Tramp je ispunio neka od svojih obećanja iz izborne kampanje, poput uvođenja opsežnih carina i strogog pristupa kontroli imigracije. Međutim, obećanja o obuzdavanju inflacije, poboljšanju životnog standarda i opštem stanju ekonomije još uvek nisu ostvarena. Ketrin Dan Tenpas, stručnjakinja sa Univerziteta Virdžinija, naglašava da podrška predsedniku najčešće opada tokom mandata, delom zbog nerealnih očekivanja koja se ne ispunjavaju, a kod Trampa je ključno to što Amerikanci veoma brinu o stanju ekonomije i svom novčaniku.

Iako teme kao što su imigracione racije u gradovima izazivaju bes među levo orijentisanim biračima, Tenpas napominje da bi to moglo odbiti centrističke i umereno desne Amerikance. „Mnogi demokrate posebno brine ono što se dešava u Mineapolisu i drugim gradovima, gde su raspoređene snage ICE-a“, dodaje ona. Takođe, osećaj distance među nezavisnim biračima i republikancima koji nisu lojalni Trampu raste zbog aktuelnih događaja.

S obzirom na to da se u novembru održavaju međuizbori, koji će se smatrati svojevrsnim referendumom o Trampu, situacija bi mogla da se promeni. Tokom prve godine Tramp je mogao da vlada bez opozicionih prepreka zahvaljujući republikanskoj kontroli Kongresa, ali se to može promeniti nakon izbora, jer bi desetak ključnih „ljubičastih“ izbornih okruga moglo da pripadne njegovim protivnicima, što bi moglo dovesti do gubitka kontrole nad Predstavničkim domom.

Ekonomija ostaje glavna tema za birače. Otkako je Tramp ponovo u Beloj kući, njegove carine su uzdrmale svetsku trgovinu, a smanjenje strane pomoći je unazadilo decenije napretka u međunarodnom razvoju. Njegovi potezi prema Iranu i bivšem predsedniku Venecuele iznenadili su mnoge koji ga vide kao simbol izolacionističke Amerike, dok su njegove ideje o pripajanju Grenlanda i Kanade izazvale negodovanje među dugogodišnjim saveznicima.

Međutim, analitičari smatraju da su ove teme manje važne u poređenju s ključnim domaćim pitanjima koja će verovatno dominirati uoči međuizbora. Tramp se retko osvrće na negativne percepcije van SAD-a, a unutar zemlje pokazuje više fleksibilnosti, što se može videti i u njegovoj nedavnoj retorici o „deeskalaciji“ akcija ICE-a.

„Gotovo uvek je ekonomija tema broj jedan“, ističe Tod Belt, politikolog sa Univerziteta Džordž Vašington. On dodaje da u meri u kojoj spoljna politika postane tema na međuizborima, to ukazuje na to da vlast nije bila dovoljno fokusirana na unutrašnje probleme, što birači obično očekuju.

Belt takođe naglašava da ima još vremena za promene u stavovima birača. „Ono što je danas u vestima, sutra možda neće biti“, zaključuje on, naglašavajući Trampovu sposobnost da skrene pažnju sa aktuelnih problema.