Nemci su spremni na promene, što pokazuje novo istraživanje koje se fokusira na različite aspekte društva, posebno u oblasti odbrane. U svetlu globalnih promena, autokratije su u usponu, a demokratska društva, uključujući i Nemačku, suočavaju se sa pritiscima koji su rezultat sve većih nesigurnosti među građanima.

Istraživanje „Deutschland-Monitor 2025“ otkriva da 98 odsto Nemaca ima pozitivan stav prema demokratiji, a posebno se primećuje rast podrške ovom obliku vlasti na istoku zemlje. Poverenica nemačke vlade za istok, Elizabet Kajzer (SPD), istakla je da je ohrabrujuće što građani širom Nemačke, pa tako i na istoku, podržavaju demokratiju. Međutim, postoji razlika u percepciji funkcionisanja demokratije; samo 68 odsto ispitanika smatra da vlast mora da se pridržava odluka parlamenta i podele vlasti, dok 21 odsto otvoreno izražava podršku autoritarnim promenama.

U istraživanju se naglašava da visoka podrška demokratiji ne isključuje mogućnost podrške autoritarnim rešenjima, što ukazuje na složenost stavova građana. Kada je reč o promenama u oblasti odbrane, ispitanici su najviše ukazivali na osećaj promene, posebno nakon početka rata u Ukrajini. Ovaj sukob je pokrenuo intenzivnu debatu o jačanju nemačke vojske (Bundesvera), a građani su svesni smanjenja vojne podrške SAD pod prethodnom administracijom.

Pored toga, pitanje migracija i izbeglištva zauzima značajno mesto u javnoj debati. Istraživanje je pokazalo da 19 odsto ispitanika primećuje velike promene u vezi sa ovim temama. Sociolog Rajnhard Polak, koji je radio na ovom istraživanju, naglašava da su stavovi građana različiti: jedna četvrtina želi promene, dok druga četvrtina izražava sumnju u brzinu i dubinu tih promena. Široka sredina se pokazuje ambivalentnom, ističući da njihovi stavovi zavise od okolnosti.

Kada je reč o migracijama, većina, tačnije 68 odsto, smatra da je važno privući stručnu radnu snagu iz inostranstva, dok 59 odsto misli da država treba bolje da podstiče integraciju doseljenika. Međutim, 28 odsto ispitanika smatra da se situacija u zemlji značajno poboljšala zahvaljujući pojačanom doseljavanju od 2015. godine.

Razlike između istoka i zapada Nemačke su očigledne, posebno kada se radi o proceni funkcionisanja države i društva. Na zapadu, optimizam i spremnost za podršku promenama ne zavise od ekonomske situacije, dok na istoku postoje jasnije razlike. Na primer, procena ponovnog ujedinjenja Nemačke od 1990. godine pokazuje da 55 odsto ispitanika na zapadu ima pozitivno mišljenje, dok na istoku taj procenat varira od 49 do 72 odsto, u zavisnosti od ekonomske snage regiona.

Ova studija je rezultat zajedničkog rada Centra za socijalna istraživanja Hale, Univerziteta u Jeni i Lajbnic instituta – GESIS, a finansijski ju je podržala poverenica za istok.

Istraživanje „Deutschland-Monitor 2025“ jasno pokazuje da, i pored izazova i nesigurnosti, većina građana Nemačke i dalje veruje u demokratiju i otvorena je za promene. Ovi podaci mogu poslužiti kao osnova za dalju analizu i razumevanje dinamike društva, kao i za oblikovanje budućih politika koje će se baviti ključnim pitanjima kao što su odbrana, migracija i društvena integracija.