Srbija je na Klimatskom samitu u Belemu (COP30) u Brazilu predstavila svoje ambicije i napore u oblasti klimatskih promena. Meteorolog Danijela Božanić istakla je da Srbija formalno pravno ispunjava obaveze u vezi sa smanjenjem emisije gasova sa efektom staklene bašte. Ona je naglasila da će Srbija ove godine ostvariti veće smanjenje ovih gasova nego što je to bilo prethodnih godina.

Božanić je u intervjuu za TV Tanjug izjavila da veruje kako će rezultati srpskih napora biti uskoro vidljivi, jer je zemlja pripremila izveštaj o transparentnosti i radi na izradi inventara gasova sa efektom staklene bašte. Na samitu je Srbija predstavila novi plan akcija sa ambicioznim ciljevima smanjenja emisije gasova do 2035. godine.

Osim toga, Božanić je naglasila važnost usklađivanja klimatskih i energetskih strategija, što je ključno za proces pristupanja Evropskoj uniji. U tom kontekstu, ona je ukazala na potrebu za izradom integrisanog plana koji će uzeti u obzir i izazove klimatskih promena.

Meteorolog je izrazila zabrinutost zbog prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, naglašavajući da to nije dovoljno prepoznato u novim planovima. Ona veruje da je potrebno ozbiljno raditi na ovoj temi, jer klimatske promene predstavljaju globalni problem koji zahteva zajednički pristup.

Božanić je takođe istakla da je održavanje klimatskih skupova, kao što je COP30, od suštinske važnosti, bez obzira na troškove. Prema njenim rečima, pitanja klimatskih promena ne mogu se rešavati na bilateralnom nivou, već je potreban globalni konsenzus kako bi se postigla efikasna rešenja.

Na pitanje o troškovima samita u Brazilu, Božanić je naglasila da hoteli često koštaju mnogo, ali je izbor lokacije bio hrabar i dobar potez. Ona je ukazala na značaj očuvanja prirodnih resursa, kao što su šume, i potrebu za prestankom korišćenja fosilnih goriva.

Takođe, meteorolog je ukazala na nepravdu ukoliko se siromašnim zemljama, koje su najviše pogođene klimatskim promenama, nameću troškovi ovakvih konferencija. Ona veruje da su klimatski skupovi neophodni za postizanje globalnog konsenzusa i da su mali koraci, koji se na prvi pogled čine beznačajnim, zapravo ključni za napredak.

Božanić je podsetila na istorijski samit u Parizu 2015. godine, gde je postignut značajan sporazum, i izrazila veru da su se od tada očekivali brži rezultati. Iako je priznala da je bilo rasprava o tome kako bi se sredstva mogla bolje iskoristiti, ona naglašava da konferencije igraju ključnu ulogu u postizanju globalnog konsenzusa.

Na kraju, Božanić je naglasila da je pitanje klimatskih promena postalo značajno ekonomsko pitanje. Ona se osvrnula na to da bi emisije bile manje da nije bilo ratova i drugih sukoba, koji dodatno komplikuju situaciju.

Lično, ona se najviše brine da svet neće uspeti da zadrži porast temperature na 1,5 stepeni Celzijusa, što je ključni cilj Pariskog sporazuma. Božanić veruje da je važno učestvovati u ovom procesu, jer predstavlja novu industrijsku revoluciju i transformaciju sistema prema održivijim tehnologijama i praksama. Ovaj put ka promenama zahteva zajednički napor i saradnju svih zemalja.