Izjava voditelja Foks njuza Brajana Kilmida, koja je sugerisala „ubijte beskućnike, dajte im smrtonosne injekcije na silu“, izazvala je veliku kontroverzu i šok u Sjedinjenim Američkim Državama. Kilmid je ove reči izneo tokom emisije „Foks i prijatelji“, dok je diskutovao o problemu beskućništva u zemlji koja se suočava sa rastućim brojem beskućnika. Prema podacima, u 2024. godini ima preko 771.000 beskućnika u SAD-u, što je povećanje od 18% u odnosu na prethodnu godinu.

Tokom rasprave, Kilmid je istakao kako mnogi beskućnici odbacuju ponuđene programe pomoći i reintegracije u društvo. On je naglasio da se ne može dati izbor onima koji ne žele da prihvate pomoć, te je predložio da se ili pridržavaju resursa koji su im dostupni ili će završiti u zatvoru. Ovi komentari dolaze u trenutku kada se sve više pažnje posvećuje problemu mentalnog zdravlja i beskućništva u Americi.

Dodatno, tokom iste rasprave, gost u emisiji, Lorens Džons, govorio je o nedavnom incidentu u Severnoj Karolini, gde je ukrajinska izbeglica Irina Zarucka ubijena od strane beskućnika sa mentalnim problemima. Džons je izrazio zabrinutost zbog sigurnosti građana i predložio da se osobe sa mentalnim problemima smeštaju u institucije kako bi se obezbedila sigurnost zajednice. On je naglasio da, iako postoji saosećanje prema onima koji pate od problema mentalnog zdravlja, „ne bi trebalo da živimo u strahu“.

U ovom kontekstu, Kilmid je dodao da je rešenje možda „prisilna smrtonosna injekcija“ ili slično, izazivajući dodatne osude javnosti. Njegove reči su naišle na oštre kritike i osudu od strane mnogih koji su smatrali da su ovakvi komentari nehumani i da dodatno stigmatizuju već marginalizovane grupe.

Beskućništvo je postalo ozbiljan problem u Sjedinjenim Američkim Državama, sa rekordnim brojem ljudi koji se suočavaju sa ovom krizom. Uzroci ovog fenomena su višestruki, uključujući nedostatak pristupačnog stanovanja, stagnaciju plata i završetak programa podrške koji su uvedeni tokom pandemije COVID-19. Statistike pokazuju da je broj beskućnika najveći od 2007. godine, a sve više ljudi se suočava sa situacijama u kojima nemaju gde da borave.

Prema istraživanju sprovedenom od strane Univerziteta Kalifornija u San Francisku, koje je anketiralo više od 3.200 odraslih beskućnika, manje od polovine ispitanika redovno je koristilo ilegalne droge u poslednjih šest meseci. Iako je značajan deo beskućnika zavistan od supstanci, posebno od fentanila, istraživanje je pokazalo da 25% nikada nije koristilo droge tokom svog života, dok je 65% izjavilo da su redovno koristili ilegalne supstance u nekom trenutku svog života.

Ova situacija ukazuje na složenost problema beskućništva i zavisnosti, te potrebu za sveobuhvatnim rešenjima koja neće uključivati nasilje ili ekstremne mere. Mnogi stručnjaci smatraju da je za rešavanje krize potrebno više ulaganja u mentalno zdravlje, kao i u programe rehabilitacije i podrške za beskućnike.

U svakom slučaju, komentari Kilmida su otvorili važnu debatu o pristupu problemu beskućništva i mentalnog zdravlja u Americi, kao i o načinu na koji društvo može pristupiti ovim složenim i često stigmatizovanim pitanjima. Javnost i stručnjaci pozivaju na humaniji pristup, koji će uključiti razumevanje i podršku, umesto nasilja ili potpunog odbacivanja. Ova situacija je podsetnik na to koliko je važno razgovarati o ovim temama sa empatijom i razumevanjem.