Rade Šefer (55) iz Sente, pre tačno deset godina, 17. maja 2015. godine, počinio je strašan zločin ubivši šestoro ljudi u selima Martonoš i Orom. Ovaj incident dogodio se dan nakon venčanja njegovog sina Vlastimira, a Šefer je, kako se navodi, bio nagrađivani strelac i strastveni lovac. Masakr je izveo koristeći lovačku pušku, a na spisku njegovih žrtava našle su se bliske osobe: bivša supruga Roza (47), tast i tašta Jene (74) i Gizela Traćik (68), snaja Natalija Bajtai (25) i njeni roditelji Šandor (52) i Karolina (43).

Krvavi pir započeo je u selu Orom, gde je ubio roditelje svoje supruge, a potom se preselio u Martonoš gde je napao još bunovnih gostiju u kući Bajtaija. U trenutku zločina, njegov sin Vlastimir je izbegao smrt zahvaljujući tome što je Šeferu ponestalo metaka. Međutim, situacija je postala još tragičnija kada je Vlastimira spasio Emanuel Danjon, muž njegove svastike, koji je ranio Šefera nakon što je ovaj povredio njegovu suprugu.

Pre zločina, Rade je prisustvovao svadbenoj proslavi gde je bio pod uticajem alkohola. Tokom svadbe, došlo je do incidenta kada je Rade ušao u raspravu sa bivšom suprugom i sinom Aleksandrom, nezadovoljan svojim snajkom. Nakon verbalnog sukoba, nasrnuo je na njih fizički, što je rezultiralo pozivom policiji. Policija je privela Šefera u stanicu u Kanjiži, ali je on pušten rano ujutro, nakon čega je odmah uzeo pušku i krenuo na zločin.

Gergelj Horvat, predsednik saveta mesne zajednice Martonoš, priseća se ove tragedije koja je ostavila neizbrisiv trag na zajednicu. Vlastimir Šefer i njegov brat napustili su ovaj kraj nakon masakra, dok se u selu povremeno viđa Žolta Bajtai, koji je u tom krvavom incidentu izgubio roditelje i sestru koja se udala samo dan pre tragedije.

Horvat je naveo da su prošle godine od zločina, ali bol koju su osetili ostala je duboko ukorenjena, posebno kod Žolte. Nakon školovanja na Višoj tehničkoj školi u Subotici, Žolta je pronašao posao u tom gradu, a kako je rečeno, sada ima nekoga pored sebe, što mu pomaže da se nosi sa gubitkom. Iako se povukao u sebe, Horvat je izrazio optimizam zbog činjenice da Žolta nije sam i da je pronašao ljubav.

Ova tragedija ostaje urezana u sećanju lokalne zajednice, a sećanje na žrtve i bol njihovih najbližih i dalje je prisutno. U danima kada se obeležava godišnjica ovog strašnog zločina, mnogi se prisećaju ne samo gubitka, već i načina na koji je ova tragedija oblikovala život u Senti i okolnim mestima.