Danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen izjavio je danas tokom posete Oslu da Kopenhagen pokušava da ubedi američkog predsednika Donalda Trampa da odustane od ideje o kupovini Grenlanda. Ova izjava je došla nakon razgovora koje je Rasmusen imao sa norveškim kolegom Espenom Bartom Ajdom. On je istakao da Danska, uprkos pretnjama američkog predsednika, želi da nastavi da traži diplomatsko rešenje za ovu situaciju.

Rasmusen je ocenio Trampovu odluku o uvođenju carina evropskim saveznicima u NATO-u kao „veoma paradoksalnu“. Kao primer je naveo nedavnu bezbednosnu operaciju „Arctic Endurance“, koju su sproveli Danska i njeni partneri, čime su pokazali posvećenost zaštiti arktičkog regiona. Prema njegovim rečima, saveznici moraju delovati na više koloseka, a Danska teži „konstruktivnom dijalogu“ sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Tokom posete Vašingtonu prošle sedmice, Rasmusen je započeo dijalog sa američkim zvaničnicima, naglašavajući da će Danska „ostati na tom putu, osim ako SAD ne odluče drugačije“. On je dodao da je tokom sastanka sa američkim potpredsednikom Džej Di Vensom i državnim sekretarom Markom Rubiom dogovoreno formiranje radne grupe na visokom nivou, koja će istražiti mogućnost pronalaženja zajedničkog rešenja za pitanja koja se tiču Grenlanda.

Rasmusen je takođe naglasio da je trenutna situacija u Ukrajini na kritičnoj tački i da to ne sme biti zanemareno u aktuelnim razgovorima. Ova izjava dolazi u trenutku kada se međunarodna pažnja fokusira na tenzije između Rusije i Ukrajine, što dodatno komplikuje geopolitičku situaciju u regionu.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute je izjavio da je razgovarao sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država Donaldom Trampom o situaciji na Grenlandu. Rute je naglasio da će NATO nastaviti da radi na ovoj temi i izrazio je nadu da će se susresti sa Trampom u Davosu kasnije ove nedelje. Ovaj razgovor je deo šireg konteksta u kojem NATO pokušava da održi stabilnost u Arktiku, dok se suočava sa izazovima koji dolaze od strane Rusije.

Prošle nedelje, Rute je u razgovoru sa novinarima više puta odbio da jasno kaže da li je prihvatljivo da jedna članica NATO-a preti upotrebom sile protiv druge članice. Takođe je izbegao direktnu kritiku retorike Sjedinjenih Američkih Država o Grenlandu, što ukazuje na osetljivost ovog pitanja unutar NATO saveza.

Pitanje Grenlanda postalo je posebno važno u svetlu sve većih tenzija između Sjedinjenih Američkih Država i drugih zemalja. Američki predsednik Tramp je ranije izrazio interesovanje za kupovinu ovog arktičkog područja, što je izazvalo oštre reakcije iz Kopenhagena i međunarodne zajednice. Danska je jasno stavila do znanja da nije zainteresovana za prodaju Grenlanda, naglašavajući da je to deo njenog suvereniteta.

U svetlu ovih dešavanja, Danska nastavlja da se usredsredi na jačanje svojih diplomatskih veza sa Sjedinjenim Američkim Državama, kao i na saradnju sa drugim članicama NATO-a. Rasmusen je istakao da je važno da saveznici rade zajedno i da sarađuju u cilju očuvanja stabilnosti u regionu, posebno kada su u pitanju bezbednosna pitanja koja se tiču Arktika.

U zaključku, situacija oko Grenlanda ostaje kompleksna i izazovna, sa mnogo nesigurnosti oko budućih koraka Sjedinjenih Američkih Država. Danska će, kako izgleda, nastaviti da se bori za očuvanje svog suvereniteta i da traži mirno rešenje kroz dijalog i saradnju sa svojim partnerima.